Nova Evropa

се знатан пораст уложака на штедњу, тако да поједини заводи престају бити одвисни од великих завода. Пословање у текућем рачуну, тој главној пословној грани модерног новчарства, узима непредвиђен обим.

Напоредо с овим. нагло расту властита средства појединих завода. Године 1916 започето повишавање деоничке главнице наставља, се све бржим темпом, и узима велике димензије. Неке банке, које су пре рата имале главницу од самих 5 милијуна круна, располажу данас тлавницом од 100 милијуна плус резервом од исто толико милијуна, дакле властитим средствима од 200 милијуна круна. Друге банке, које пре рата нису уошће етзистирале, имају данас главнице од 100 милијуна круна, и резерве од 30 милијуна круна и више.

Исто тако се и правац пословања наших новчаних завода знатно мења. Пре рата, наши су се новчани заводи слабо интересовали на пример за индустрију, дочим данас има банака које су уско везане са 30 до 40 индустријалних подузећа. Услед оваких веза и утицаја који отуд настају, моћ новчаних завода расте из дана у дан. Упоредо са монополизирањем индустрије иде и утицај На трговину, особито вањску. Било директно (београдска метода), било путем посебних друштава (затребачка метода), већина наше извозне трговине стоји данас под контролом наших новчаних гавода. У ери извозница ишло се чак тако далеко да је експорт наших житарица био готово монополисан по неким нашим новчаним 84водима. Све већи утицај новчаних завода на индустрију и на тртовину, почео је да рађа реакцијом, и да уплиће новчане заводе у дневну политику. Осим странака, носилаца данашњег привредног система у држави. које већ добише и назив »банкократске«, појављују се нове скушине које хоће да »социјализацијом« банака, реше данашње сопијалне проблеме.

Све ове појаве намећу нам дужност, да улози и развитку наших новчаних завода посветимо што више пажње. :

>

Улота новчаних завода у народној привреди имала би да се састоји, углавном. у томе да оне капитале који би иначе бесплодно лежали прикупи, и приведе онамо где постоји потреба ва новим средствима. Данашња капиталистичка привреда не да се ни 88мислити без суделовања новчаних завода. Већ нормална напредна. пољопривреда упућена је на помоћ новчаних завода, а прелаз са екстензивнот на интензивно обрађивање земљишта тражи огромна средства, које само добро организовани новчани заводи могу да добаве.

Кудикамо већа задаћа него у пољопривреди чека новчане заводе на пољу организације трговине и подизања индустрије. Особито код нас. До пред рат, сва наша вањска трговина лежала, је у рукама странаца. Наше жито експортирали су пештански млинови

531