Nova Evropa

и трговци, потребне индустријске артикле добивали смо посредством бечких трговаца, а колонијалном робом опскрбљивали су нас тртовци из Трста, Једина Србија имала је нешто бољи положај него ли крајеви с ове стране Дунава и Саве. Сва наша трговина, увозна и извовна, лежала је у туђим рукама зато што код нас бијаше мало подузетности а још мање капитала. дна, међутим, свако, да са стране народне привреде није свеједно да ли ми наше продукте сами изгвозимо или тек иноземство долази овамо да купује, исто као што није свеједно ни да ли потребите артикле ми директно купујемо или се служимо посредством другог народа. Наша вањска трговина изискује у данашње доба силне капитале. Иако ми данас, поред појединих приватних фирама, имамо бројна деоничарска друштва. којима је задаћа да се старају за експорт наших производа и за импорт нама потребитих ствари, средства којима они располажу нису довољна за данашње прилике, те ће једино ослањајући се снажно на новчане заводе наши привредни кругови успети да се у вањској трговини еманципују од директнот утицаја иновемства.

Још кудикамо већу задаћу, нето у пољопривреди и тртовини, имају да испуне новчани заводи у погледу индустрије.

Подизање једне модерне творнице изискује данас тако огромне износе да их, барем код нас, редовито нико не може у посао да уложи. Једна модерна творница потребује не само капитала за уређење већ. редовито, још више обртног капитала за успешно вођење самот подузећа. Куповина сировине и плаћање радника 88хтева велике своте, према карактеру подузећа. Једна творница шећера има да кроз три до четири недеље купи читаву потребу репе, да ју онда сукцесивно преради, а прерађени шећер тек теком читаве године распачава ; такова творница, дакле, треба с јесени велике капитале, које онда теком читаве године постепено реализира. Наш највећи млин, кап би у јесен купио читаву количину пшенице коју он може да самеље, требао би ништа мање нето пола милијарде круна. А наше највеће шумско подувеће, да се приведе потпуној експлоатацији, потребује данас износ од 200 до 300 милијуна круна. Јасно је, да се без једне јаке и систематске организације овако велики износи не дају ни приближно сакупити.

Без обзира на оснивање нових подузећа, финансирање већ постојећих творница и индустријских установа ставља на наше новчарство тако велике захтеве, да је отворено питање да ли им наши домаћи заводи могу да удовоље, До пред рат, већина великих индустријалних подузећа на нашем територију беху страна. После ослобођења појавила се природна тежња да се та подузећа нацијонализирају. Пут којим се пошло, наиме стављањем под секвестар, ситурно није био најуспешнији, јер је упропастио већину баш оних подузећа која су показивала најбоље услове за плодно развиће. Преувимање по домаћем капиталу дотичних подузећа, барем деломице, тражи толике износе, да их једино. новчани заводи могу да ставе на располатање. А преко брите око уздржавања.већ постојећих п преузимања страних подузећа чекају нас, баш на пољу индустри-

932