Nova Evropa

јализације наше земље, силни задаци. Јер, коликогод ми имали карактер аграрне земље, ми морамо у исти мах да настојимо да, упоредо с организовањем наше аграрне продукције, иде и подизање оне индустрије за коју имамо све сировине и све предувете за, успешни развитак. Није свеједно да ли ми извозимо наше аграрне продукте у форми жита или у форми брашна, или чак у форми спиритуова и сличних прерађених продуката. Исто као што није свеједно, да ли ми наше шумске продукте извозимо у форми дрва или у форми покућства, танина, или осталих продуката дестилације дрва. На другој страни, важно је да ли потребиту текстилну робу код куће увозимо као готове тканине, или само као сировину, коју онда домаће творнице имају да прераде. Тек код довољно развијене индустрије може један народ да води доста самосталан економски живот, У нашем случају долази још у обзир и чињеница, да ће само снажан индустријални развитак моћи да запријечи, да наш народ не одилави онако хрпимице у Америку.

Ми смо по природи ботата земља, то свако зна, само што то ботатство лежи неисцрпено. Нас чека огроман посао, па се само намеће питање да ли ћемо ми и кад бити кадри да, уз издашну сурадњу државе и новчаних завода, тај посао почнемо свршавати.

Врло занимљива била би статистика која би нам пружила јасну слику развитка свих наших новчаних завода, од највећег до најмањег, све тамо од године 1912 до данас. Али ће дуго да прође док наша службена статистика буде тако функцијонисала, а приватници немају ни времена ни средстава да се тиме баве.

Ми овде не можемо дати испрпну и јасну слику развитка, пелокупног нашет новчарства тамо од пре рата па до данас. Али да бисмо дали барем тенденцу тога развитка, покушаћемо да прикажемо глобално напредак 19 загребачких (на загребачкој бурзи нотираних) завода, којима, сваком главница. износи преко 10 милијона круна, и то за перијоду 1912—1919. —

Године 1912 износила је деоничка главница свих тих завода (уколико су постојали) 62,.000.000 круна, концем године 1919 380.000.000 К, а данас (узмемо ли у обвир већ најављена повишења) 860,000.000 К. Ревервни фонд од 17,000.000 К, повисио се до конца тодине 1919 на 206,000.000, а данас износи око 700,000.000 круна. Дакле, властита средства свих тих завода износила су године 1918 80,000.000 К, а данас преко једну-и-пол милијарду, или за двадесет пута више. Београдски новчани заводи, скупа са свим заводима из Србије, који нотирају на београдској бурви, без Емисионе Народне Банке, немају ни двадесет милијуна динара деоничке главнице, тојест мање нето што има један већи загребачки завод сам, | | Рагмерно према главници развили су се и други послови ТИХ завода. Сами улошци, например, порасли су од 147,000.000 круна концем 1912. на 757,000.000 К концем 1919, Овај развитак је, према опћим приликама, скров неповољан, а узроке му морамо приписати

533