Nova Evropa

омогућује да се из крајева где је релативан вишак на капиталу стављају средства на располагање крајевима који осећају мањаћ. Уистини главна заслута концентрације у индустријализацији једног народа лежи у чињеници, да само јаки заводи могу да задовоље потребама данашње индустрије. У појединим западним државама, концентрација је данас тако напредовала, да имају само 7—8 великих завода, а сви други мањи заводи налазе се у ближем или даљем одношају према главним заводима, i

Ми смо у том погледу ударили npyrHw путем. Ми имадемо три до четири туцета већих и средњих завода, а скоро ниједан завод који би по својој финансијалној снави могао самостално проводити највеће трансакције. Место да се је ишло здравим путем фузије и спајања, сродних завода у неколико јаких завода, ми данас видимо да се даномице оснивају нови заводи. Само министарство финансија, својом наредбом да само новчани заводи са деоничком главницом од најмање четири милијуна круна могу да се баве трговањем девиза, сили и последњег сарафа да се претвори у деоничарско друштво. И у страном свету питање водеће особе је главна запрека. разним иначе корисним и потребним фузијама. Код нас, где је особа далеко над ствари, лична ће питања за дуго време спречавати да се прикључимо модерном покрету концентрације сила. Али и ту ће време, на крају, да уради своје. -

Овом згодом треба, да споменемо и оне заводе који су пре слома били филијале страних завода, или су, иако привидно самостални, били само експоненти туђег капитала, Процес асимилације ових завода ишао је двојако, Један део тих завода, или филијала такових завода, преузет је од домаћих завода, дочим је други део нацијонализиран т. ј. претворен у нова, више или мање домаћа, друштва, Без двојбе да је први систем асимилације исправнији, јер не само што се тако страна подузећа потпуно нацијонализирају, него се њиме доприноси и концентрацији нашега домаћег капитала. Други систем, осим што оставља још утицаја страном капиталу, повећава. "ионако нездраву деконцентрацију. Има још два велика завода који су и даље под сасвим туђим утицајем (Жаепег Вапкмегеја и Француско-сршска банка). Мноте наше недаће на финансијално-валутарном пољу имамо да захвалимо баш деловању оваких завода.

На темељу овде изложеног, и још другог подробнијег материјала, дати једну објективну критику наших новчаних завода, тешка је ствар. Ако би се хтело наше заводе упоредити са модерним заводима запада. онда би та критика у сваком погледу испала неповољна за нас. Али ако имамо у виду прилике у којима живимо, нашу дојучерашњу примитивност у новчаном саобраћају —, онда ће та критика морати да буде много блажа. Додуше, правиле су се и праве се даномице велике погрешке, али-добар део тих погрешака. треба приписати досадањем неискуству наших водећих кругова. Свакако је прва и главна грешка наших новчаних завода, да су они

536