Nova Evropa

у нас били главни носиоци бурзовне спекулације, те да су они, проти сваком здравом и исправном критерију, суделовали и сами за. властити рачун у тој спекулацији, (Јаме банке намерно су терале у вис властите деонице, и деонице својих афилираних подузећа, премда су морале знати да се те папирнате куле морају један скори дан да руше.

У савезу са бурзовном спекулацијом, треба истакнути оскудицу ортанизаторног талента наших новчаних завода, особито у плану да добар део својих деоница пласирају у сигурне руке провинције одакле. по искуству, не доладе тако лако на тржиште. Услед властитог антажмана у спекулативним папирима, а још више услед превеликог ломбарда, налави се већина завода у једној тешкој п преналетој ситуацији, па само мали потрес могао би да делује катастрофално, Што се тиче уошште солидности пословања, многе наше, особито мање, банке не могу баш да се похвале. Новчани заводи не би никада смели стајати под утицајем моментаних прилика, јер су они позвани на дуљи живот, па већ ради тога морали би већу бриту полагати добром тласу. Нормална времена и конкуренција појединих завода присилити ће и њих, напокон, да се поврате старим добрим принципима,

Друта велика мана наших новчаних завода лежи у њихову одношају према индустрији. Ова велика индустрија налази се у рукама новчаних завода. Али наше банке нису вођене вишим циљевима, па место да свим силама придонесу снажном развитку појединих подузећа, а тиме и целе наше привреде, оне у већини случајева у свим тим индустријалним подузећима виде само објект за експлоатацију и задовољење својих властитих интереса.

Што се тиче деловања новчаних завода око успоставе кредитне организације, око увођења чекова и сјеачпв-промета, око поновог уређења меничкот кредита, ту је њихово деловање савршено нетативно. Ми се налазимо у неком револуцијонарном финансијалном стању. Све се мења па и наши новчани заводи. На путу повратка у нормална времена, новчани заводи као ступови народне привреде мораће да предњаче. Али све те данашње капиталистичке ортанизације мораће се препородити најпре у себи, ако хоће да играју водећу улоту у нашем економском препороду.

Иво Белит.

Књижевни преглед. Песма сељаку.

Почуј ме, дивни хрватски, српски сељаче, Ти што образ сачува Роду, и наше тле Душману оте, — нису још прошле дневи зле По народ наш; још једном треба силе све Да прикупиш, за задњи напор, сељаче,

И смрвиш неман што ти живот тре.

5:37