Nova Evropa

које је такођер грана аутономне управе, уредовало је раније хрватско-српским језиком, но сви натписи и дописи били су састављени у том језику латинским писменима. Сада налази наш свијет натписе исписане било само ћирилицом, било тек уз њу латиницом, помјешане њему неразумљивим, новим, те за њега туђинским ријечима,

Ту треба да мало застанемо те да протумачимо значење писма у Хрватској. До године 1908, учило се је у пучким школама уз латинско писмо и ћирилско, То је тада имало у ствари више политичку сврху — приправљати осјећај културног југословенскога јединства — него ли практичне вриједности; сељаштво, наиме, ако је, свршивши пучку школу, наставило с читањем, добивало јеу руке само латиницом штампанекњиге, иубрзо би заборавило ћирилска писмена. Говорим овдје о хрватском сељаштву, Од 1908 (бан Раух) до 1914 није се ћирилица у пучким школама учила, те је она једноме дијелу хрватске сељачке (и грађанске) млађе генерације остала потпуно непозната и туђа, док ју је старија генерација врло слабо познавала. Ове прилике учиниле су, да су нашем сељаштву, и широј интелигенцији, Бирилским писменима написани натписи илиштампане тисканице туђе, нечитљиве и неразумљиве, Међутим је, непосредно послије уједињења, на тисканицама неких надлештавао ћирилица заузела оно мјесто што га је до преврата држао маџарски језик, Широким слојевима, нарочито сељаку, једно је као и друго недокучиво. Маџарски је натпис још и умио да прочита, иако га није разумио, ћЋирилски натпис не умије ни да прочита. У томе дакле, што је ћирилски натпис заузео мјесто маџарскога натписа, не може одиста наш свијет да опази и осјети побједу народне мисли, Јер му је она, засада, страна; за сада још. Кирилица се опет учи у нашим школама, те ће млађим генерацијама бити позната као словенско, као њихово писмо, Латиница се такођер учи у свим школама краљевине, Тим ће путем питање разнога писма бити ријешено мирним начином, те ће развој живота показати које ће, и дали ће једно писмо бити подесније, и не ће се у употреби овога или онога писма видјети супремација културе, или политичка хегемонија. Но данас, у овом часу, требало је и треба рачунати са наведеним чињеницама,

Да се вратимо на ствар. У оружничким војарнама, и на многим жељезничким и војним објектима налазе се сада натписи негдје у ћирилици и латиници, негдје само у ћирилици (напримјер, војарна Регента Александра у Загребу носи само ћирилицом писани натпис). Што је у ћирилици писано, доноси често пута потпуно нове, нашем свијету необичне и непознате ријечи, То отежава читање ћирилице и онима који би могли да слово по слово одгонену, кад се промуче, Војничке књижице биле су, напримјер, штампане и испуњаване само ћирилским писменима, жељезничке објаве, жељезнички дописи (и декрети намјештеницима, који непознају ниједнога ћирилскога слова), и т, д. па тисканице и дописи по другим надлештвима, као на пошти, у царинарницама и т, д. Наше пучанство стоји пред таковим натписима, тисканицама и дописима, па их не разумије,