Nova Evropa

добива војничку књижицу па је не умије да чита ит. д. како дакле да има осјећај, да је сада свој у своме, и да не повјерује онима, који упиру све силе да ове прилике израбе за своју агитацију, за. распиривање нерасположења, и доказују српску хегемонију, и тобож ново ропство, гдје су Срби замијенили Маџаре !

Има и других појава, које збуњују наш свијет, и намећу му погрјешне појмове о нашој држави. Ето, много је нашега свијета, како знамо, у Америци, иу сјеверној и у јужној. Послије преврата почели се у великом броју да враћају у домовину, Али ненашавши овдје што су очекивали, многи се и опет крећу натраг. Сви се они туже, да наша влада не води никакве бриге о нашим исељеницима. Не има посланика, не има што више ни конзула по многим важним мјестима и стјециштима наших исељеника, — за њихову државу у Америци и не знаду, они су тамо изгубљени и без заштите, док Чехословаци, напримјер, имаду свуда својих заступника, па често и нашима иду на руку. Исто јављају из Аустралије, Неки конзули који су тамо поразмјештени воде већу бригу за своје послове, него за исељеничке потребе, држе у свом тобож државном уреду банке у којима морају исељеници да на велику корист нашега чиновника. мјењају свој новац, ако хоће да добију визу за пасоши т, д. Дакле, ни у овим и оваким појавама није наш свијет могао да нађе преимућства и да види добре стране, које би могле да паралишу оне многе недаће што га од његове рођене државе сустижу.

Како смо довле видјели, све теже расположење нашега свијета стварало се је све мало по мало, и уз то расположење, и тај ојађени животни осјећај, придошла су баш пред изборе за Конституанту још нова тешка искушења: нови трошарински порези, порез на обртни промет, четверостручење тек плаћенога пореза земљарине и разредне кућарине, жигосање стоке, узимање коморе и батине, ,..

Кад се све узме у обзир, постаје ипак разумљиво, што је овдашњи сељак, овако са свих страна од државне власти економски притиснут па од неких органа и тјелесно злостављен и у свом поносу понижен, листом прихватио прилику да бјежи од те државе у неку имагинарну републику, у племенску републику, — што му је у ствари значило: ослободити се Срба, војске, и финанца, па и уопће господе, Тако је наш сељак, који у души није републиканац, отишао у републиканце,

Када ово знамо, онда је јасно обиљежен и правац којим треба да иде наша државна управа, да би га с тога и по њега и по државу погибељног пута вратила, Није за консолидацију државе свеједно, да ли ће овај дио народа бити силом држан на узди, или ће се душом и срцем приклонити својој новој великој држави и своме уједињеноме народу. Прије него се употријебе какове ванредне мјере, звале се оне како му драго, прије треба да се узроци оваковим појавама потпуно уклоне, да се више не опетују, — да хрватско