Nova Evropa
što je ovoj Taftova, a i ono je vezano, donekle, i za Veliku Britaniju i za Japan; tu je i pitanje razoružanja, koje, u odnosu na Japan, Ameriku grozničavo interesuje; i pitanje mandata u Africi, i pitanje kablova u Tihom Okeanu, i pitanje Kine koje je svetsko pitanje, i tursko-jermensko pitanje, i tako dalje, Sve to jako vezuje Ameriku za Evropu i za ceo globus, Od Linkolna i Vilsona, nikad još na jednu administraciju nije pao toliki teretni niz pitanja kao na Hardingovu, i nikada ta pitanja nisu imala toliko svetski karakter kao baš sada. I baš zato što se sve to oseća i zna, nova je administracija otpočela odmah da razgovara sa svetom o svetskim pitanjima, i da ventilira temu kako bi i Amerika da »pomogne kod raščišćavanja teške situacije, i pri uspostavljanju novih medjunarodnih zakona«, »Mi želimo da potpomognemo sporazum naroda2«, kaže predsednik Harding.
Čikago, marta 1920, 1.
Ekonomski pregled,
O poštanskom čekovnom prometu.
(Skrećemo pažnju našim čitaocima na ovaj ekonomski pregled, koji tretira jedno savremeno i važno pitanje, a koje izlaže tako jasno i popularno najpozvaniji stručnjak po ovom predmetu u našoj zemlji, upravnik poštanskog ureda u Zagrebu i orđanizator пабер poštanskog čekovnog prometa, Pre neki dan doneo je beogradski »Trgovinski Glasnik« članak o istoj temi, čiji se pisac u svemu slaže s izlađanjem g, Dra. Maričića.) -
Jedna od mnogih nedaća, u koje smo nakon oslobodjenja zapali, bila je oskudica u gotovini, Ova se je oskudica jako osećala još pre godinu dana, i tek tokom prošle godine se je znatno ublažila, pa je sada skoro i prestala, Ovo se ima pripisati ne samo Narodnoj Banci, koja je prošle godine otvorila više filijala u krajevima bivše Austro-Ugarske, već naročito radu poštanske uprave, koja je osnovala — još početkom 1919 — poštanski čekovni ured u Ljubljani, a sredinom prošle godine i drugi takav zavod u Zagrebu, Oba ova zavoda bave se zasada samo čekovnim i klirinškim (clearing) prometom, uz poštansku štedionicu u Sarajevu, koja se bavi još i štednim i efektnim prometom,
Uzrok, da su u Zagrebu i Ljubljani osnovani čekovni uredi, a ne poštanske štedonice, leži u tome, što su Slovenci, kod kojih je za opstanka Austrije poštanski čekovni promet bio silno razgranat, osećali, nakon prekinuća veza s Bečom, jaku potrebu za zavodom koji bi bar delomično nadomestio poslovanje bečke poštanske štedionice, kod koje su oni imali na 2.000 čekovnih računa, Trebalo je dakle što pre organizovati takav zavod za Sloveniju, U tu svrhu došao sam februara 1919 u Ljubljanu, sa nekoliko činovnika bečke štedionice, i čekovni ured u Ljubljani počeo je poslovati još polo-
97
|| ||