Nova Evropa

vicom februara 1919, a u Zagrebu, posle izvesnih teškoća, početkom avgđusta 1920, Osim ovih dvaju zavoda bavi se — kako rekosmo u našoj državi čekovnim i klirinškim prometom još i poštanska štedionica u Sarajevu, koja postoji za Bosnu i Hercegovinu već od ćodne 1911. U ostalim zemljama naše kraljevine (Srbiji, Crnoj Gori, i Dalmaciji) nije još uveden ovaj promet, Na Dalmaciju bi se imalo proširiti u najkraće vreme područje čekovnog ureda u Zagrebu, dočim će uvodjenje čekovnoš prometa u Srbiji i Crnoj Gori naići na znatne poteškoće, ne samo što onde nije još uopće poznat, već poglavito što je poštanski saobraćaj takav da će se zasad čekovni promet teško moći razviti,

To je, ukratko, povest poštanskog čekovnog prometa kod nas, Pre nego što pokušam izneti važnost ovog prometa za narodno gospodarstvo i za državnu upravu uopće, biće potrebno da iznesem nešto o samom prome{iu čekom i t, zv, »kliringom«, koji su našem općinstvu još nedovoljno poznati,

Pod čekom razumevamo pismenu doznaku kojom neko

raspolaže, u svrhu isplate, svojom imovinom, koja mu se nalazi na računu (konto) kod nekog novčanog zavoda. U našem slučaju, takav je novčani zavod i poštanski čekovni ured; svi poštanski uredi u njegovu području su njegovi posredujući uredi, njegovi filijali, a potpada pod nadležnost ministra pošta i telegrafa, koji vrši vrhovnu upravu i vrhovni nadzor, Svako može zatražiti da mu se otvori račun kod poštanskog čekovnog ureda, odnosno kod poštanske štedionice, Na taj se račun sabire imovina, a vlasnik računa disponira njome čekom, kojim nalaže da se isplati bilo njemu samomu bilo kome drugome čitava imovina i deo iste. Ček je plativ čim se predoči {a vista).

Klirinški ({clearing) promet kod čekovnih ureda sastoji se u tome, da jedan vlasnik računa izdaje ček, kojim nalaže da se imovina ili deo imovine sa njegova računa prenese na račun vlasnika kojeg drugog čekovnog računa, što se obavi time, da se dotična svota otpiše od jednog računa a pripiše [t. J. zapiše na korist) drugog računa, Ova vrsta poslovanja imala bi se pravilnije nazvati žŽiroprometom, jer se sam promet u ovom slučaju sastoji u tome da banka dotičnu transakciju provede samo knjiženjem {otpisom i pripisom) u knjigama, a faktična se isplata — kao kod samog čeka uopšte ne obavlja; dočim se u bankarstvu pod »kliringom« podrazumeva izravnavanje (kompenziranje) tražbina i protutražbina medju bankama. No pošto je reč »kliring« bila uobičajena već u prometu kod poštanskih štedionica u Beču i Budimpešti, s kojima smo do prevrata radili, a i sada je još u praksi kod naših triju zavoda, mesto reči »žiro«, to ćemo je i mi u ovom smislu rabiti, Klirinški promet dakle kod čekovnih ureda omogućuje zapravo novčani promet bez kolanja gotova novca, a od toga imaju velike koristi i vlasnik računa i čekovni uredi, koji poslednji opet dolazi u mogućnost da slavi suvišnu Gotovinu na raspolaganie narodnom gospodarstvu i državi, Klirinškim prometom izravnjavaju se tražbine do ogromnih

98