Nova Evropa

za to! Ne verujemo u čuda, Račun o izuzecima ne poznajemo. Kao prašinu s nođu stresamo sa sebe sve plemensko, versko, pokrajinsko, Mi poznajemo samo dužnost na rad. A kao prvu i najglavniju dužnost uzimamo to, da sa najvećom mogućom snagom i sposobnostima na raspoloženju poslužimo, nikada i nikako ne ustupajući, jugoslovenskoj ideji, onakovoj kakovu danas trebamo,

AL.

O predhodnicima ilirizma.

(Ovu raspravu, koja je za nas Jugoslovene tako puna novih pogleda na stvari koje nas toliko zanimaju i koje su za nas od take važnosti, čitao je G. profesor Murko, kao svoje pristupno predavanje na Karlovu Univerzitetu u Pradu, 23. oktobra 1920. Iz njeđa su ovde ispušteni samo poneki detalji bez naročitog interesa za širu čitalačku publiku.)

Medju najzanimljivije pojave iz doba preporoda naroda slovenskih, početkom 19. veka, spada ilirizam kod Hrvata, Godin4 1830 do 1835, počeli su u Zagrebu Ljudevit Gaj i njegovi suradnici nesamo naglašavati literarno ujedinjenje svih, medjusobom raznim državnim oblicima i kulturno udaljenih, Hrvata i Srba nego su u »ilirsko kolo« pozivali takodjer i Slovence i Bugare, U doba kad se je već krhalo literarno jedinstvo Čeha i Slovaka, i kad je Ukrajina počela negovati svoje narečje, ovakav je pojav vredan osobite pažnje, Na slovenskom јиби napustio je Zagreb, jedno političko i kulturno središte, svoj izradjeni i od 16, veka pisani jezik, i godine 1850 mogli su već u Beču prvi hrvatski i srpski učenjaci i pisci proglasiti, da »edan narod treba jednu književnost« i jedan književni jezik, kojemu je temelj sada južno narečje, kako se govorilo u Hercegovini i kako se pisalo u Dubrovniku od 16, veka. To je bio veliki uspeh ilirskoga pokreta, koji nam se čini gotovo nekakvim čudom, Mi danas, doduše, znamo, da je i taj preporod odjek evropskih idejnih struja s konca 18, i s početka 19, stoleća; samo što se malo pomišlja nato, da koreni jučoslovenskoga ujedinjenja dopiru još daleko natrač, poimence da je temelj jedinstvu književnog govora kod Hrvata i Srba postavljen Već na prelazu iz 16, u 17. vek,

Otkuda ovo ime Iliri, IHrci, i oblici: ilirski, ilirizam, — Када.

znamo da su stari Iliri bili jedno naročito indoevropsko pleme, čije ostatke treba tražiti u današnjim Albancima? Gaj je hteo ovim imenom istisnuti plemenska imena Hrvata, Srba, Slovenaca, i Bugara, i sva provincijalna imena, kao Slavonci, Dalmatinci, Bošnjaci, Dubrovčani, Sremci, i t. d, Ali se mi moramo pitati, kako je bilo moguće ovakovo nametnuto ime tako raširiti, da je odista izvršilo svoje poslanstvo. Odmah ovde treba utvrditi, da ilirizam nije bio samo delom Gaja i 19, veka, već da ima za sobom povest od više stoleća, Slovenska plemena, koja su se naselila tokom 6, i 7, veka na jugu, bila su kod Grka i Rimljana poznata pod imenom Sclaveni, Sclavini, Sclavi, t. j. Slovčne, kako se nalazi u najstarijim slovenskim

83