Nova Evropa

На његовој страни, игуман Стеван, који је „прошао сито и решето" и окусио све горчине овога живота, навешта :

Обрана је с животом скопчана. Све природа снабдјева с оружјем — — — и цијели ови беспореци · По поретку некоме сљедују.

Над свом овом грдном мјешавином Опет умна сила торжествује;

Не пушта се да је зло побједи,

Ту смо већ близу Дарвина, и овај ратоборни дух је очигледно дух нашег времена. Зар се не би одатле могла црпсти наука мира 2 Зашто да не! Ради се о том, за нас, да се приближимо сили разума, која нипошто не би поднела да је надвлада зло. То би била наука слободе која се темељи на храбрости, и њу треба покушати објаснити и одредити; ова наука, у ствари, не би морала бити проти хришћанска. Његош је жив.

(Преведено са рукописа.) Phildas Lebesgue:

Pisma iz Pariza. 2. Miinchen,

Кроз магловито јутро, у клопоту жељезних точкова, он се већ зацрнео у дубинама. Проста гомила, засута блатом и снегом. Завејан видик је толико тежак да се сва поља и брда повијају. Ја се томе смешим, Овај луди живот мој, кроз који тумарам, посматрам узору увек мало сентиментално, Некад сам, зором, читао антеа, само зато да бих научио да будем тврд и да горко волим, али сад су ме чађаве станице, плач, и, особито, приповетке тих старих људи који меједнако шаљу у туђину, где ме чека нешто ново и боље, разнежиле, Треба отићи у Париз, обрстити Народну Библиотеку, са триста књига о романтизму, дати своју тезу о Л, Костићу и вратити се, па опет наставити свађу о томе које све код нас крао, и шта је слободан стих, Узору, кроз клопот жељезних точкова, много штошта постаје сентиментално. Завејан видик је толико тежак да се сва поља и Фрда повијају. Ја се томе смешим.

Пошли смо узору из Салцбурга,

Увек ћу га се сећати, Ето, како је и то смешно и замршено. Тај завејани градић једног света који ми је мрзак видео ме је где умирем, у болници у којој су и по степеницама лежали војници. Ипак нисам издахнуо, После три недеље, седео сам крај прозора и по цео дан гледао тај чудни, лепи, завејани градић. Жуте боје на чарапама а плаве ћупе на прозорима, и црвени црепови, развеселили би

е, Данас, кад све знам, знам да су тајжари гаравост слепочница и туда, остатак и аманет шпанских чета, које су, туда, често

111