Nova Evropa

nosti našeg пагода i separatističkih tendencija slovenske prirode, a koje bi i u svakom drugom narodu dejstvovale ubitačno u pogledu stvaranja jedne nacijonalne i političke celine, dobile bi, po mom tadašnjem mišljenju, potrebnu korekciju u uskom zbliženju sa neslovenskom prirodom Bugara, koja je više slična prirodi germanskoj. Тако asimilovanje Budara u pogledu jezika i spoljnih nacijonalnih oznaka, njihovo »poslovenjivanje«, olakšalo bi, držao sam, uz zajedničke političke i ekonomske interese balkanskih hrišćana, zbliženje na svima poljima.

Prilike nisu dopustile da do toga dodje; ali sa jasno pokazale da je podloga ovakogS uverenja bila tačna, Posle svega onog što se desilo — a stvari su se razvijale vrlo velikom brzinom — danas se, možda, sa više izgleda na strpljivo saslušanje može pristupiti obrazložavanju onakog još pre kratkog vremena sasvim jeretičkog mišljenja, — da Bugari nisu Sloveni, i da se time tumači njihovo držanje.

Bugari su, dakle, po nesporazumu ubrojani medju Slovene. Могајпо шђобот tatarskom narodu nametnuli su jezik i spoljašne oznake jugoslovenske, na jednoj strani, jaka individualna rasna privlačnost i kulturna snađa našeg naroda, na drugoj strani sticaj Drilika i stalne promene na Balkanu za sve vreme Чтедпјеб ! па робе и Novog Veka, On njih, uostalom, nikad nije potpuno svario; varvarski elementi u prvobitnom govoru Bugara, naprimer, bili su uvek dovoljno snažni da kvare lepotu i jedrmu našeg narodnog jezika, i obratno, bugarski književni jezik, u daljem razvitku, oslobadjajući se svojih rasnih osnova, išao je pravo prema srpskom seljačkom 50voru, To znaju danas slovenski filolozi, Medjutim, istorijski su dogadjaji uticali sve više u pravcu da se pravo plemensko poreklo Buбага zaboravi, i da se u njima gledaju srodnici Slovena, pa onda baš i pravi Sloveni, U turskom ropstvu nije bilo polja za jačanje plemenskog osećanja; a docnije, rusko oslobadjanje Bugšara od Turaka, približilo ih je sasvim Slovenstvu, dok su opet, sa druge strane, DORkrovitelji i oslobodioci Rusi zavoleli i prigrlili zabladu, da su u Bučarima oslobodili ne samo hrišćane ispod neznabožaca, već i svoju slovensku braću ispod iga turskog. Oslobodjeni Bugari postali su slovenska deca svete pravoslavne majke Rusije, i jedino što je odavalo da im pravoslavlje nikad nije bila vera pradedovska, bilo je, da su oduvek — suprotno konzervativnom duhu hrišćanskih religija evropskih — lako menjali oblike i vrhovne uprave svoje Crkve, prema političkoj celishodnosti,

Kulturni i duhovni život jugoslovenskih plemena, sa kojima su se na taj način združivali, Bugari nisu obogatili, takoreći, ničim, Oni su vazda iz prikrajka gledali, i u najboljem slučaju ograničavali se na kopiranje i imitovanje, Ove su činjenice tako očigledne, da je i samim Bugarima bilo nemogućno tajiti ih, Naravno, njihovi naučnici nerado govore o tom; ali, kad se desi ı u njih pesnik, kao što je najpoznatiji i najslavniji medju njima, 1, Vazov, on u svetlim časovima

178