Nova Evropa

прелазе све више и више у власништво једне класе, која тим монополним положајем уцењује друге класе, да себи прибави без рада добитакг дар неправедном раздеобом плодова привреде не настаје ослабљење прозводних снага, што се очитује у такозваним »социјалним болестима«“ Зар нису у садашње време у разним државама покушавани и извођени најразноврснији начини решавања социјалних кризаг Зар је човечанство нашло већ — између свих степена, од најсмелијих до најблажих, — прави начин изградње новога друштва; i __ :_

__ Васада су сви покушаји и експерименти показали овај резултал Чистим политичким средствима не дају се решавати социјалне кризе, него се морају уједно решавати и ново настали привредни проблеми. Велика је лакоумност доносити нове политичке уредбе неуваживши притом ново настале привредне темеље. Такве. се уредбе морају рушити као куће од карата, ако нису способне за натлу трансформацију према привредним захтевима. Исто је тако велика лакоумност тврдокорно задржавати старе политичке уредбе када су те уредбе настале на темељима који су у битности

~

већ измењени. | -

Задругарство има можда исто тако хармоничну и формално савршену идеологију као и школа индивидуалистичкога либера лизма и комунизма. Ипак није у томе оно својство поради којега је баш задругарство способно да реши данашњу социјалну кризу. Моћ задругарства произвире из реализма задружног покрета. Задругарство се изграђује на ново насталим друштвеним чињеницама, ново насталим потребама деобе и уједињења рада, на ново насталим привредним приликама. Задружна правна, етичка или морална, идеологија, није ништа друго него одјек и одсев тих чињеница и прилика без иједне фикције, без иједне хипотезе, без икаквога теоретскога октроисања.

- Вадругарство, својим потрошачким задругама, којих има по целом свету много хиљада, раздељује производе тако да се одстрањује безрадни добитак капиталистичких класа, да се калитал поступно одузме израбљивачком монополном власништву појединаца, и да се дижу производне силе друштва, користоносном продуктивном трошњом и сврси сходном употребом капитала. Потрошачке задруге изводе овај свој рад на те мељима приватне својине и неодузимајући никоме нити својину, нити плодове рада, нити алодове капитала т.ј. уштеђенога рада. Оне иду само за тим да одстране безрадни добитак, и да одводе заслугу привреде у продуктивне руке.

! Социјално-привредна важност потрошачких задруга показала «се нарочито за. време светскога рата, када је због несташице потрошачких добара порасла могућност израбљивања и пљачке конзумената. У Енглеској су потрошачке задруге биле најаче средство зтротив неоправдане ратне скупоће, јер су јефтином опскрбом потрошача приморавале приватну тртовину да своју похлепу Ba про-

250