Nova Evropa

može postaviti neko drugo pravilo, — još manje za zemljoradnika nego za druge —, jer je on 1 ovako opterećen u državi više i leže nego i jedan drugi stalež,

„Када је velika industrija, u svome razvitku, postala opasnost za _proletarisanu radnu snagu, ova se osvestila, čvrsto pripila jedna uz drugu i organizovala, i uspela je da u mnogome ograniči preterane apetite prolitera. Danas su te dve snage dotovo podjednake i dorasle jedna drugoj, i one bi mnogo lakše i bolje rešavale svoje sporove kada ne bi državna uprava, u rukama ЕКарманзисКе klase, često uzimala u zaštitu više jednu nego drugu stranu, Sličan istoriski trenutak nastao je sada i za zemljoraanika, koji u našoj zemlji proizvodi devet desetina od sveg narodnoga blaga, a uz to КЕ пезато Као гадпа спаба, Као što strada fabrički radnik, već i kao dužnik, i kao dradjanin-obveznik, Ovaj momenat (теђа. da razumeju i utave dobro oni koji su navikli da gledaju u zemljoradniku samo: poslušnu snagu za vuču,

Pre Ета ода vremena pisao mi je jedan prijatelj: aŠta 12mišljate vi famo-u Beogradu? Zar hoćete odista da napravite od doБгоба 1 розјибпоба хетђогадт ка пергозуебепоба бозродата 7! « ико Odgovorio sam mu: »Mi ne izmišljamo ništa, umesto nas čine to oni koji, imajući. u rukama banke i državnu vlast, pritisnuše veći deo bogatstva. narodnoga, Oni su za dve Бодте učinili više da seljak progleda nego Što bi zemljoradnička propaganda učinila za pedeset godina, Što samo 30% seljaka umeju čitati i pisati, to je zasluača onih koji već blizu sto godina »brinu brigu o narodu«; za to nije kriv seljak, a ponajmanje ljudi iz gradova imaju prava da se zato n seljaku, Predužite kako ste započeli, pa će Seljani svakoga dana biti sve prosvećeniji,,,«

Zemljoradnički pokret nema uzročne veze s agdrarnom mom, On j je potekao iz prilika i celokupnog stanja u kome se dana naše selo i naš seljak nalazi, Njegov je koren LD. i veoma jak, No iako nema uzročne veze s pitanjem o držanju zemlje, ipak će tek on i ovo pitanje rešiti kako valja. Sada se ono rešava po interesima velikih posednika, beđova, i »liškala«, Zemljoradnički pokret fešiće ба kako to nalažu interesi onih koji rade zemlju, a to su interesi пајуеćeđa broja naroda, interesi socijalni i socijalne pravde,

Mih, Avramovič.

Социјална криза и задругарство.

Да ли постоји велика, социјална, криза% Ово питање наилази на одговор у низу дневних догађаја који све оштрије и све више

претећи изазивају и постављају нова питања: Зар нема све већих

и већих несугласица између продавача и купаца радне снатег Зар пије "настала, криза, радника, као што су некада настајале кризе кметства, робова, и т. д.г Зар најважнија врела производње не

249