Nova Evropa

његово су искључиво власништво. Он, у задругарском режиму.

обрађује земљиште како хоће, и чини са својим производима. што _

га је воља. Задрута. је ту, не да га на нешто сили већ да се он њоме

послужи. А он се њом служи вазда и радо, јер је корист коју му.

задруга пружа, очигледна.

<

Покушао сам показати, крупним потезима, опћенито значење

задругарства. Одмах за овим долази на ред раздеоба задруга, према. оном чиме се баве. Таква раздеоба није још утврђена. Задружна литература, у том правцу, тек је у развитку. Ипак се могу већ разликовати три велике групе, с обзиром на врело откуд су поје-

дине задруге настале, т. ј. с обзиром на основни разлог њихова :

постања: | :

првд су, новчане задруге;

друто су, задруге за заједничка куповања, и

треће су, задруге за заједничку продају. У свакој од ових скупина, нарочито у другој и трећој, има више врсти задруга које су често, иако спадају у исту скупину, у самој основи посве различите. - |

Наједноставнија је, у том погледу, прва група. Овамо спадају све сељачке и земљорадничке задруге, вересијске задруге, сеоске блатајне, задруге-штедионице, и сличне. Све се баве тиме да примају новац на штедњу, и дају зајмове. — Друга је група већ сложенија, јер у њој имамо две врсте задруга, код којих је заједничко само заједничко куповање, док иначе постоји међу њима велика разлика. Једно су задруге за заједничку набаву, такозване набављачке задруге (например, економска друштва као задруге), а друго су конзумне задруге. Џутем оних првих набављају пољоделци разну робу која им је потребна у пољској привреди (стројеве, семење, вештачки гној и слично). Оне друге прибављају својим члановима све штогод они у свом кућанству требају, као например храну, одело, и слично, т. ј. те задруге имају своје властите дућане у којима задругари могу добити све, као у сваком

другом сеоском дућану. Набављачке је задруге врло лако основати,

те их и ми у Југославији имамо данас око 500. И много кредитних задруга. бави се заједничким куповањем, т. ј. оне делују уједно и као набављачке задруге. Конзумне задруге, напротив, врло се тешко одрже, па их зало код нас има само нешто у Оловенији, Далмацији, и Орбији.

Трећа, је група најсложенија. У њу се могу убројити несамо оне доста. једноставно уређене задруге путем којих задругари продају заједничким начином своју стоку и своје семење, него и праве производне задруге. Под овим последњим мислимо на оне задруге које се и саме, као такве, баве производњом, као што су

например млекарске задруге. Праве производне задруге назвао је.

неки Немац »врхом читавога система«. Оне се могу оснивати само онде где је култура широких сељачких слојева достигла становити степен, и где је задругарска свест већ ухватила дубљи корен.

255