Nova Evropa

___Пустимо начас с вида горње групације, па погледајмо како ствар стоји ако задруге посмотримо с другог гледишта, наиме, по којем се реду, према досадањем искуству, могу поједине врсте задрута основати. Добићемо ову слику: Најлакше је основати новчане и набављачке задруге; оне се стота и појављују свуда прве. Даљни корак у задругарству је појава задруга за заједничку продају, иза којих долазе конзумне задруге, и тек на концу производне задруге. Само се по себи разуме, да се овај ред у животу не појављује никад у тако чистом облику као што је овде речено. Код нас, например, иако смо у сваком погледу доста заостали, има готово свих врсти задруга. Но док су једне и квантитативно и квалитативно постале у држави чинилац од важности, дотле од неких других. видимо само покушаје, и то врло ретке и слабе покушаје. Код нас, по читавој држави, развијене су само оне прве, т. ј. кредитне задруге, и задруге за заједничко куповање. Ми смо, дакле, закорачили у задругарству тек на прву степеницу. Међутим, будући

да је коначни циљ пољопривредног задрутарства — ако питање, мотримо с једног вишег и одређенијег гледишта — излучење посредника између производника и потрошача, — први је корак

к томе циљу ипак учињен, т. ј. сељак-задругар добија неке предмете, потребне му у пољском господарству, изравно са места производње. Други корак биће настојање, да и сељачки производи иду равно са сељакова поља, из његова хамбара и његове штале, У руке потрошача. Напоред с тим изграђиваће се конзумно задрутарство, као виши степен задруга за заједничку набаву, а онда производно задругарство, и задругарска господарска (пољопривредна) индустрија. - |

*

У Југославији има данас 12 активних вадружних савеза с округло 4000 задругара: и то 1 савез у Београду, 3 у Загребу, 2 у Љубљани, 2 у Сарајеву, 1 у Цељу, 1 у Осеку, 1 у Оплиту, ИТ У Дубровнику.) Ако рачунамо на сваку задругу просечно 50 задрутара, износи број задругара најмање 200.000. Како је готово сваки задрутгар глава обитељи, па ако рачунамо обитељ просечно са 2 тлава, заступано је у нашим задругама у свему округло на 1,000.000 глава, — то је једна дванајстина целога пучанства. Узмемо ли у обзир, да сељаштво сачињава, око 9 дванајстина, нашета народа, видимо тада, да је взадружна идеја, код нас још увек врло слаба.

») Овамо нисам убројпо Истарски Савезу Пуљђу, јер су од његова подручја само неки малени делови (оток Крк, општина Кастав, и т. д.) припали кашој држави. Горичка двеза у Горици исто тако, јер је читаво њено подручје данас у Италији. — Надаље сам испустио Заступствоземаљске средишње вересијске удруге у Загребу (у ликвидацији), »Прунус« централна задруга за искоришћавање воћа и печење жесте у Загребу (у ликвидацији, ратна установа), Савез задруга за осигурање стоке у Загребу (данас још на папиру), MH Савез марвогојских удруга, Св. Иван Зелина (није још дефинитивко основан).