Nova Evropa

баш улстерски протестанти организовали народни устанак 1795. Он је угушен исто тако свирепо како се угушује шинфејнски покрет данас. А њих су тада сузбили зато што су постављали исте захтеве које данас поставља шинфејн. - -

У Ирској свако добро зна, да нема разлога за британску 60јазан у погледу такозване »лојалне мањине« североистока“). Држање шинфејна према својим протестантским земљацима, у она четири округа, потпуно је демократско. То се држање даје излозкити у мало речи. У народним стварима — које се тичу благостања и напретка Ирске као целине — североисточни Улстер има се покорити вољи целе нације. Али у свему оном што се односи само на североисток, — у усавршавању индустријских предузећа Белфаста, у очувању слободе религијозних обреда, у осигурању потпуне и савршене једнакости и грађанских слобода и права, шинфејн несамо да има интереса, него и нарочито жели, да северонеточном Улстеру пружи сваку гаранцију која му је потребна за његово умирење и за његов напредак. Нека се стави на пробу ово држање свим могућим демократским средствима, и видеће се да ће је издржати. У пословима државним који се тичу целога народа, и правда и демократска начела траже да глас целога народа одлучује. Није насиље вахтевати (па и непопуштати, ако је то потребно), да се мањина покори вољи већине, кад су интереси целине у питању. Интереси целине су, бесумње, у питању, кад се ради O уређењу Ирске као државе. Ако је осећај већине, да Ирска може у надијоналном смислу истински постојати и напредовати како треба, и материјално и морално, само као независна држава, онда. мора мањина примити овако решење већине. Осамдесетитри од сто Ираца траже организовање слободне ирске нације. Пет од сто желе слободу у оквиру Британског Царства. Само дванајст преосталих од сто Шраца желе да остану у досадашњој државној вези са Великом Британијом. Ако дакле демокрација има икаква смисла, ако је »воља народа« нешто више него тек празна фраза за изборе, онда је очигледно јасно да се Ирцима има дати оно што тражи огромна већина народа, и да се у погледу опредељења мањина мора покорити већини. — А кад је једном независност оситурана, Улстер сме да тражи за себе положај у оквиру народне државе који му се мора дати. Улстеровци, признајући Ирску својом мајком-вемљом, признају уједно Улстер својом покрајином, која, као такова, има своје нарочите потребе. Тим се потребама мора у свему изаћи на сусрет и удовољити од стране владе и целог народа. Ово је у интересу Ирске, све кад и не би ирски народ био већ сам по себи прожет демократским тенденцијама и историјским тенијем за децентрализовану владавину. Ирска, осиромашена у своме људству енглеском лошом управом, мора се развијати у свим правцима да би јој снага порасла. Овакав развитак главна,

х) Уредништво енглеске »Нове Европе« ставља овде напомену: »У Улстеру

ово поуздано нико не верује, — у том и лежи бат тежиште и тежина ситуације.« ; : Ma RUS : 5

268