Nova Evropa

је претпоставка порасту становништва и престанку исељавања. || Док се само нађе довољно и добра посла у Ирској ва Ирце, Ирци | ће остајати у Ирској. За, овакав преко потребни народни развитак, | ништа није хитније него пажљиво унапређивање индустрије која већ постоји у Ирској. У слободној ирској републици, индустријска. предузећа Белфаста несамо да ће се моћи несметано развијати, нето ће им се указивати свака, могућа, потпора од стране владе те републике. Они који су данас за републику у Ирској, добро знају да је Улстер Ирској потребан. Они су, исто тако, доста мудри, у народном смислу, да знају да сав напредак зависи од сталности владавине. Така сталност владавине може се осигурати само ако би се очигледно и на делу показало Улстеру да су његови интереси

идентични са интересима. целе нације. | и __ У питању вере, нема ничега што би могло изазвати бојазан улстерских унијониста. Целокупна традиција Народне Ирске је не-секташка.. Кадгод су-вође ирског народа падали из нацијонализма у верско секташтво, они би у онај час били напуштени од народа. 0' Конел (0' Соппе!), например, био је идолом народним све док није почео уносити религијозне тенденције у политички покрет. Народ му тад бржебоље окрете леђа, и изабра себи за | вође, место њега, протестанта Тому Девиса и презбитеријанца. | Џона Мичела. Тако је било одувек код сваког поколења. Г. Јосиф | Девлин, који je у новије доба највише труда уложио да унесе | секташтво у политички живот Ирске, данас је у Ирској потпуно без значаја. Никада нису Ирци бирали себи вође по њихову | верском исповедању. Имена Лорда Едуарда Фицџералда, Волфа, | Тона, Томе Девиса, Изака Бјута, Парнела, на уснама су свакога Ирца, и радије се спомињу, можда, него имена њихових католичких другова. Друго нешто траже Ирци кад бирају своје вође: Кад је изабраник довољно поносит, да заборави на, све друго осим да. је ирски народ стародреван народ, који води из давнина своје право на слободу, онда он говори у име Ирске, и има поверење и поштовање ирскога народа. Повесница Ирске потврдила је толико пута овај протусекташки дух; па ни сам кривични законик није имао моћи да угуши верску трпељивост у срцима ирског народа. Кад би одиста било секташтва у Ирској, становништво јужне и западне Ирске могло би заторчати живот својим протестантским сународницима који живе расути међу њима. У истини, ови се протестанти бирају у звања, често у потпуно католичким општинама, и у свакому граду, јужно од реке Бојне, они су најимућнији трговци и индустријалци. Њихова трговина зависи од католичког народа, а није познат случај да је и један од ових многих про- | тестантских трговаца, по. католичким окрузима био оштећен због свота веровања. Па како у трговини, тако ин у подитици. У са-

дашњем шинфејнском министарству — изабраној влади ирске републике —, министар за пољопривреду и земљу, Г. Роберт

Бартон, припада ирској протестантској пркви, а министар трговине, Г. Ернест Блит, је улстерски презбитеријанац. Народ који даје оваке доказе верске трпељивости, не може имати релитијозних:

269

| |