Nova Evropa

Pri komandi osnovan je »Izveštajni biro«, čiji Je še} bio g. Djura Paunković, direktor društva »Rosije«, a pod-šel g, Dr, Tih, R, Djordjević, profesor univerziteta. U biro-u su radili preko 40 oficira Čeha, Srba i Hrvata, bankarskih stručnjaka, i u toku samo dva meseca prošlo je preko njega više od 3,000.000 dinara za zarobljenike u Srbiji i Austro-Ugarskoj!

Tako je veliki broj zarobljenika upotrebljen na radovima, ipak ova masa ljudi nije ni blizo racijonalno iskorišćena, Da su, naprimer, zarobljenici blagovremeno upućeni da poprave stare i izgrade nove putove, koji bi nas bolje vezivali sa Crnom Gorom preko Sandžaka, ili da naprave put Ljum-Kula-Debar, — naše odstupanje u jeseni 1915 izvršilo bi se sa mnogo manje žrtava i muke, i, što je takodjer vrlo važno, time bismo spasli svu našu artiljeriju i komoru, Ovi radovi počeli su tek u dvanajstom času, kada je katastrofa već nastupila bila,

Kombinovani napad Austro-Nemaca na severni i zapadni front sa bugarskim na istočnom {septembra 1915), odlučio je našu sudbinu, jer saveznici nisu bili u stanju da nam pruže svoju pomoć iz Soluna, U opštoj nesreći javilo se veliko pitanje: kako će se i kuda izvući onoliko veliki broj zarobljenika, rasturenih po celoj zemlji? Dok su se za vreme zatišja svi otimali da uzmu sebi na službu zarobljenike, najedanput su ti nesrećni ljudi postali za sve veliki teret, pa čak i opasnost. Svaki je grabio da ih se što pre otrese, i tad su zarobljenici počeli stizati u Niš kao posle rudničke ofanzive!

Odmah posle prvih napada na frontu, učinjen je korak da se zarobljenici što pre evakuišu, i da se reši pitanje kuda će se sa njima, ali, valjda, zbog: mnogo prešnijih pitanja, nije se odmah donelo nikakvo pozitivno rešenje. Tek kada se situacija na frontu počela razvijati mepovoljno, naredjeno je da se zarobljenici što pre evakuišu u Tetovo, To je već bilo dockan, jer su Bugari prekinuli bili vezu sa Skopljem. Ostao je jedini slobodan pravac ProkupljePriština-Prizren, Jedna provizorna komanda, stvorena za vreme rata sa 35.000 gladnih ljudi, bez komore, bez dovoljno starešinskog kadra i potrebnih straža, bez intendantske službe, sa papirnim novcem, kojim se nije moglo ništa kupiti, na glavnom pravcu odstupanja cele naše vojske ı izbeglica, nesamo da je bilo jedno veliko zlo, nego i jedna velika opasnost, Tek 5. oktobra krenuli su zarobljeni oficiri na marš pravcem Prokuplje-Priština-Prizren, a odredi su još nešto ranije upućeni istim putem. U Prizrenu, oliciri su se zadržali samo tri dana pod jakom i sigurnom stražom u prizrenskom gradu, radi snabdevanja najnužnijim potrebama, pa su odmah produžili marš za Ljum Kulu-Debar, Ostali zarobljenici, formirani u grupe od 2—3000 ljudi, takodje su odmah slani istim pravcem,

Po prvom planu, svi zarobljenici trebali su biti predani djeneralu Saraju u Bitolju, ali pošto je pravac Debar-Bitolj postao ugrožen, oni su upućeni preko Elbasana u Valonu. Pošto je glavna imtendantura zabranila bila izdavanje hleba svima, osim trupama operativne vojske, to smo se i mi krenuli gladni, kroz led i sneg,

298