Nova Evropa

вити бакљадом и мимоходом. Сви ће пацијенти (без разлике) дефилирати пред прножутим стегом, а они који деже, њих ће носити Руси на носиљкама, али дефилирати ће сви. И тако је и било.

Све се бараке сврстале у чете и сваки је добио у руке горући лампијон, а поворку је предводио један провијант-официр, који никад у свом животу није седио на коњу, али звецка остругама, и као режисер сврстава гомилу. Окупила се силна поворка од неколико стотина глава у оним рубачама крвавим, и сваки држи у руци зелени или црвени лампијон, па се у оној пепељастомодрој текућини сутона све јаке боје пале пластично и све изгледа као сабласна, визија. Е

Иде поворка.

Унуци оних мртваца што су пали на бечким барикадама четрдесетосме, деца Гарибалдијевих стегоноша, Хусите божји 60јовници, Јелачићеви граничари, маџарски Кошутови хонведи —, сви сакати, шепави, изнакажени, повезани, ампутирани, на штакама, колицима, носиљкама, гурају се, носе и турају, а тамо стоји велика пцрножута застава, и под њом гроф Акселроде у црнини са малтешким крстом, а за њим сестре болничарке са црвеним крстовима и доктори, и сви певају у кору: Соб Егћаће! ЈЉуди ступају тихо, погнуте главе, као постиђени, још мамурни од прошле ноћи, и носе оне лампијоне као воштанице на спроводу, а један се хорнист попео на, кров од бараке па интонира »тенерал де шарж«. Кад су Видовића донели с тог мимохода натраг у бараку Џет Бе, торео је у високој врућици.

Све се окренуло на, зло још прошле ноћи, а и цела барака, разиграна алкохолом, сад осећа ране у високој потенцији. Сибирјак на. броју седам, напио се прошлу ноћ и у јутро је већ био мртав, те су га тек после подне изнели из бараке, и све је страшно воњало јер се она обилата крв упалила. Оловак са канилом на броју девет мучи се још увек, и чује се како дише. А један Рус виче страшно нетде доле, тамо међу Маџарима. Хтео је ноћас да плеше, а сад виче као луд.

— Az alya ur istenćt, ennek a Ruszkinak ! Ruszki!

— Куш! Ти Руски! што се дерешг

— И мене боли, па шутим!

— Ја хоћу да спавам! Матер Вам проклету!

— Руски купи

= Пест! Мир! Пест! Песет!

Лежи тако Видовић и слуша бараку како се свађа и осећа конад. Е

— Чему сам се ја заправо родио, и коју је то сврху ималог Ох, родити се у овако блесастој »Саззепћаџет цивилизадији«, где нема ни жалости, и где је све оперета. Како је срамотна моја. смрт! Како је дубоко срамотна! Ја сам хтео да доживим и да поживим! А. што се дотодилог Шпитал! Шпитал! Која фраза кугле земаљске може да открије смисао овога шпиталаг Сами шпитали! Ја. већ сада две године путујем кроз саме шпитале. Декоративни градски штитали с господским курвама! Самостани где умиру туберку-

~ ~

313