Nova Evropa

| | | | |

поседовао бар двадесет јутара, ораће земље; много их има и по 80 до 100 јутара. Осим тога поседују жупници много шуме. (Једино жупници у Жумберку оскудевају на земљишном поседу, па, се тако и ту види неправедна, равдеоба земље.) Загребачки надбискуп има око осам хиљада, јутара, добре земље, од које је сад један део потпао под аграрну реформу. Жупници издају земљу већином у закуп, јер услед скупих тежака, а често и несташице радне снаге, нису у стању да земљу обраде у властитој режији. Овака раздеоба, добара не задовољава ни жупнике а још мање сељаштво. И ту је, стога, врло потребна, озбиљна, реформа. Могла би се свештеницима, одузети цела земља, а место ње дати им месечна плата, аналогно државним чиновницима. То би, можда, било најбоље, а имало би се провести тако да се црквене земље продаду сељацима по законом установљеној цени; купити би је могли само они који је требају. Од добивеног новца (који би износио на стотине милијона), основао би се свештенички фонд, — засебно за католички, а засебно за православни клир, —! из кога би држава исплаћивала, свештеницима месечне плате, према њихову положају у хијерархији. За ово би били сви хрватски сељаци; а има и жупника, који на такву реформу радо пристају, под уветом да добију пристојну плату и да им се остави кућа с мало врта. Највише би се противио оваком решењу, наравно, загребачки надбискуп. Сељак би, на темељу оваке реформе, дошао у власништво добре земље, а земља, би се боље искоришћавала; жупници пак имали би много угоднији живот, јер данас их гледамо где морају да се боче с надничарима, и својим парохијанима, што свакако не иде у прилог међусобне сношљивости.

Многи од њих баве се и трговином вина и жита, и губе много времена око господарства, а тиме често занемарују своје право звање.

Услед аграрне реформе, и што им народ ускраћује лукно, смањио се знатно доходак већини жупника, и они зато криве Југославију. У цркви, а још више изван ње, политизирају, и час отворено, час прикривено жале за, Аустријом. Кад би били плаћани од државе, осетили би, да су њихови интереси истоветни с државнима, те би радили њој у корист, јер би од тога зависио и њихов опстанак.

Надаље, сељак у Хрватској тужи се на спорост и недостижност наше управе и судства. Највише посла има сељак на опћинском поглаварству, а баш та су највише заостала и оманула, и то из разлога: прво, што је недовољан број способног особља, будући да се ради слабе плаће нико не јавља за опћинску службу, и друго, 800T преоптерећености и компликованости пословања. Опћинско поглаварство је темељ државе. У њему се стичу све гране државне управе, тојест и унутрашње и војне, и финансијске и школске, и аграрне. Прва, наша брига, стога, мора бити, да организујемо ваљану и брзу опћинску управу. Први предувет за, то јесте, да опћински органи буду пристојно плаћени. Велики део тих органа од невоље тера данас

464