Nova Evropa

што он није власник него само закупник. Сувише је добро познато да је, услед свега тога, производња жита, опала, и то баш сада када, треба, што више извозити. Губици целе народне привреде велики су. Него: лако је критиковати, али треба, показати боље. Да чујемо дакле самот сељака. што предлаже, у том правцу. Од многих сам чуо: зашто нам се не допусти да земљу купимо од велепоседника; ми не тражимо ништа бадава, ми хоћемо поштено да платимо, а министарска уредба забрањује и онако »отуђивање«. Сељак тражи присилну парпеладију земље по законом установљеној цени, и сматра, једино тај пут исправним и праведним. Тако се, уосталом, атрарна реформа, и решила свуда онде где се је проводила на темељу закона, а није решена сама од себе, т. ј. револуцијом. Требало би стога законом одредити присилну распродају велепоседничке земље преко мини“ мума, коју би купити могли само они сељаци који немају довољно земље. Од присилне продаје ваљало би ослободити оне велепоседе што се налазе у непосредној близини градова, ради осигурања прехране, и, можда, оне велепоседе по Славонији, Орему, и Војводини, који раде за експорт, јер то захтева опћи народно-тосиодарски интерес, пред којим мора, у начелу, узмакнути и појединачни интерес једног дела сељачке класе. Цена земље одредила, би се споравумно, а куповнина би се могла отплаћивати у 10дишњим ратама; држава би могла исплатити велепоседнику целу куповнину, или један део, у облику облитадија које би се вучењем амортизирале, Сељачки посед био би грунтовно оптерећен за Ввисину куповнине, док је потпуно не исплати. Тако би сељак полатано одрадио добивену земљу, а дуг би га подстицао на интонзивнији рад. Само би ваљало похитати с овим решењем, док још сељак обилује новцем, и док му је земља неоптерећена. Уверен сам, уосталом, да би оваково решење задовољило и велепоседнике. Они су данас огорчени на нашу државу, с разлога што је закуп"нина, коју добијају према министарској уредби, врло ниска (80 до 100 круна по једном јутру); па и та се неуредно плаћа. На тај начин, аграрна реформа у Хрватској, а чини ми се и другде, није задовољила ни велепоседника, поред сељака, а то je 807 целог становништва. Уз народно-тосподарски губитак, долази и губитак на порезу: приходи велепоседнички знатно су се снизили, а тиме се снизила доходарина и порез на ратне добитке, Кад би се аграрна, реформа дефинитивно провела, по торњем предлогу, могла би се фискална штета накнадити, јер би се тачно знало за коју своту је сваки велепоседник продао земљу, па би се порезни објект увек задржао у виду. |

У просуђивању данашњих прилика у Хрватској играју, даље, веома важну улогу католичка црква и њени представници. Одношај између жупника и жупљана необично је затегнут, и то углавном из економских разлога. Сељаци ускраћују жупнику лукно (давање парохијала у »натури«), које му по праву припада, и он се напиње да га утера. Иначе, сељаци виде у жупнику велепоседника, који не обрађује сам своју земљу. Уистини, нема жупника који не би

463