Nova Evropa

Социјално- политички положај сељака у Хрватској,

Џисцу ових редака је сврха да, на темељу властитог дужег посматрања, у неколико потеза објективно прикаже данашње сопијално-политичко стање сељака у Горњој Хрватској, као и свега, онога што је уско вевано с његовим животом, па да на темељу тих података нНабаци неколико мисли о начину како би се то стање дало поправити у корист државе и појединца.

У првом реду, хрватски сељак није задовољан агтрарном реформом каква се данас проводи, на темељу односне уредбе, при доношењу које он, премда Ta се највише тиче, није био питан ни за савет а камо ли позван на сарадњу. 'Он дакле има приговора у том погледу, како с формалне тако и с материјалне стране. С формалне стране, што је, како рекох, оваково крупно социјално питање решено обичном министарском уредбом

а не законом. Јер, хрватски је сељак формалиста и спекулативан.

То је научио од своје интелитенције. Он добро разликује уредоу од закона. У материјалноправном погледу, хрватски сељак а limine одбацује институцију четиргодишњег привременог закупа, како то одређује министарска уредба. Он захтева да му се земља даде безодвлачно у власништво, будући да он, свестан дојакошњег приватноправног поретка, својом сматра само ону земљу на коју је интабулиран у грунтовној књизи. Штавише, тврдо је уверен да, ће господа, која су ону уредбу и створила, после пар година. земљу вратити у посед велепоседницима, чија је она, правно још и данас. »Врана врани очи не вади«, каже народ, — »тоспода само чекају да. се држава сасвим среди«. Тако резонује и хрватски сељак. Он просто не верује овој држави, ни њеној реформи, — па како онда да буде задовољан, и да ради на учвршћењу ове државе“ Уну"трашња, државна политика пропустила је да интерес сељака веже за интерес опстанка ове државе. Отуда потиче све зло. Криво би, дакле, учинио онај који би се бацио блатом на хрватског сељака, зато што овај нема поверења у управљаче наше државе; тај одиста не познаје сељака и његову социјално-политичку прошлост. Столећима варан и експлоатисан, омрзнуо је он »тосподу«,. — његова јаја и његови пилићи на пијаци нису никад били доста јефтини, његова вата никад доста добра, а његова надница увек превелика. O њим се поступало нељубавно и увек одозго. Интелигенција је силазила у народ само приликом избора, кад је за паприкаш и вино куповала његове душе. Тако је између хрватске интелитенције и сељачких маса, пукао јав, а задњи мостићи, који су овде онде још преко њега водили, спаљени су у овом светском рату, и за време преврата.

Последица је данашње аграрне реформе да сељак земљу, коју је путем аграрне реформе добио у закуп, исцрпљује до крајњих траница. Он тле не гноји, не прави и не чисти канале, а све зато

462