Nova Evropa

Еп

уз припомоћ најживље фантазије; ни: за неколико деценија не бисмо могли смогнути. За прво време, дакле, наше ће инвестиције морати бити сасвим чедне, и ограничене: на оне ствари које дају видне народно-економске користи. | : i ;

Овом приликом, иако то из извесних разлога нерадо чинимо, морамо се дотакнути и. наших војних издатака, издатака који играју у нашем, и онако преогромном прорачуну, главну улогу. Министарство Војно тражило је за ову годину две и по милијарде динара; тај је износ, изгледа на интервенцију министра финансија, знатно снижен. Ипак, више је него сигурно да ће Министарство Војно, уза сву редукцију, да потроши онолико колико буде сматрало да му је потребно. Са народно-економског становишта, није свеједно дали држава потроши једну милијарду динара за градњу једне жељезнице или ва сваковрсне војне издатке. У првом случају, та, ће милијарда да донесе народној привреди знатне користи, дочим су војни издаци скроз и скроз непродуктивни. Евентуални разлози народне обране долазе утолико у обзир уколико превелики издаци не воде државе у финансијалну катастрофу, из које је никакова војна сила не би спасла.

Ово би била, у кратким потезима, наша финасијална ситуација у часу склапања другога државнога, зајма. Будући да се овај пут ради о једном инвестицијоном зајму за најнужније потребе нашега саобраћаја, то је, у начелу, његова. оправданост ван сваке дискусије. Једино о чему може бити још говора, то је, дали тај зајам има бити проведен код куће или у иноземству ;

На овако тенерално питање тешко је дати одређен одговор. Ту долази, пре свега, у обзир моментана ситуација државе која потребује зајам као и увети под којима се може тај зајам данас да добије.

За државе које су сиромашне на капиталу, а у такове спадамо и ми, препоручује се подизање зајма у иновемству, наравно уколико увети нису такови да би довели у опасност политичку или економску самосталност земље. Подизањем зајма у иноземству до. лаве у земљу нови капитали, а то делује повољно на развитак народне привреде. Један велики повољан зајам склопљен у иноземству утицао би повољно, осим на смањење државнога прорачуна и дефицита, и на развитак курса наше валуте. Особито у првим моментима, док би се зајам још уплаћивао, деловало би то снано на поправак наше валуте, јер би наша платежна биланса постала за то време активна. Наравно, касније, кад би дошло до плаћања камата на тај зајам, наступила би реакција и у курсу наше валуте.

Опасност је код иноземног зајма, осим политичких и економ ских концесија и евентуалне политичке или економске одвисности, што се такови зајмови редовито не дају у готовоме већ у разним индустријалним или сличним артиклима. Будући да је држава која закључи зајам упућена на милост и немилост иноземства, то постоји опасност да тај материјал буде лош-и прескуп. Узимајући

470