Nova Evropa

ово у обзир, видимо да многи иноземни зајам, који на први поглед.

изгледа повољан, стаје много скупље него што би стао један евентуални унутарњи зајам. На другој страни, данас кад наша валута, стоји тако лоше, један иноземни зајам имао би то преимућство да се, с евентуалним поправком наше валуте, аутоматски смањује висина нашега дуга, исто онако као што би даље погоршање наше валуте знатно повисивало тај наш дуг. Један зајам од милијон долара, например, одговара данас износу од по прилици 35 милијона динара; ако ми тај зајам имамо да вратимо тек за 30 или 40 година, онда. је велика. вероватност да ће, услед поправка, наше валуте за то време, за повратак тог милијона долара требати знатно мањи износ него што су 35 милијона динара. Тако бисмо, дакле, код повратка једнога иноземнога, зајма требали знатно мањи износ него код повратка једнога. унутарњега, зајма. Али је сва ова дискусија, тек академскога значаја, јер ми данас позитивно и не знамо дали би нам, и под којим уветима, иноземство дало један овећи зајам. Ако водимо озбиљна рачуна о нашој финансијалној ситуадији, онда морамо и сами признати да наш положај није нипошто такав да би уливао поверење иноземству и да би га склонио на знатне инвестиције код нас. А исто тако и наша политичка, ситуација, колико вањска, толико унутарња, тешко да може коме улити поверења. Све кад

бисмо и добили један вањски зајам, у данашњим приликама, увети

би свакако били одвећ тешки.

Не преостаје дакле друто до унутарњи зајам. И ту се мора одмах нагласити, да су прилике за један овећи зајам скров неповољне. |

Прво, ниједна од наших влада није досада ништа урадила на привредноме пољу, да је могла задобити поверење наших привредних кругова. Будући да наша држава није одмах и лојално испунила обавезе према зајму на бонове, из године 1919, многи се боје да ће се исто поновити и са овим зајмом. Даљна је погрешка, била, што ни до данас ниједна влада није регулисала ствар са 20%ним признаницама, издатим пригодом маркирања новчаница Аустро-Утарске Банке, у новембру-децембру 1919. То се питање ставља често на тапет, али до данас нема још никакова позитивног решења.

Проблем аустроугарских предратних зајмова, као и ратних, није још уопће нити такнут. Само повлачење тих зајмова из промета, и издавање неке врсте признаница на њихово место, према пропису мировнога уговора, неће одиста нико узети као једно решење. Чешка је већ давно скинула то питање са дневног реда, кад је код задњега унутарњега зајма признала 75% ратних зајмова, наравно уз увет да се бар за исто толики износ упише новога зајма. Једнога лепог дана мораћемо и ми решити овај проблем, а што се пре на то одлучимо утолико ћемо та и боље решити, Јер, ако неко тражи кредита, онда је први услов да своје старе обавезе у реду испуњава. Ми нисмо уредили ни друге наше предратне обавезе: тако се, например, не исплаћују ни купони српских предратних дугова. Док се, путем банака, могу већ. уновчити разни аустријски и ма-

471