Nova Evropa

на отачбине. Прву сачињавају радници, у најужем и најтежем смислу; а у другу долазе трутови и готовани свих боја, и најбесавеснији друштвени парасити.

Разлози с којих су исељеници прве групе напустили своја, стара. огњишта, углавном су социјално-економске природе. Отерала, их беда, и одвукла нада да ће својој породици створити боље услове за живот, ослободити је хередитарних дугова и сеоских несносних паука. Ову скупину допуњују политички изгнаници предратног туђег режима, војни бегунци, бунџије против социјалног поретка, одважни пијонири који се, у »земљи безграничних могућности«, взаносе разним основама, и, коначно, несрећници који траже мир и заборав својих личних тратедија. Све њих веже крута животна, борба. у новој средини, и неугасла чежња. за, победничким повратком у »стари крај«.

Друтачији су разлози селења у Америку друге скупине. Авантуристе, банкротирани спекуланти, хохштаплери, и сав олош друштвени који није регулисао своје рачуне. са судским и полипајним властима, траже велике градове са мрачним предграђима, и слободне земље непознатог света, у којима, се лако мрсе и вамећу тратови сумњива лутања. Овој шареној маси заједничка је мржња, на. све што је наше, јер опасно упозорава на прошлост, и похлепа за. натлим обогаћењем које се не постизава радом у фабрикама, на фармама, и по рудницима.

Нигде се као у Америци не испољавају тако оштро и сурово ове друштвене супротности. Оно што ми овде називаможивотна борба, то је само лош превод американског »struggle [ог Ше«, Плутократски систем, либералистички принципи економски, инди“ видуалистичка религија англосаксонске расе, која је наметнула свој језик, своју вољу, и своје схватање, емигрантској маси из свих земаља, старе Европе, и једнака тежња свију да што брже и ради: калније експлоатишу неисцрпиво блато још неоткривене земље, све то у Америци заоштрава, безобвирну борбу класа и појединаца до крајности, која овде код нас несамо да је немогућа него је и непојмљива. Али, док англосаксонац, дисциплинован и цивили“ зован, зна да поштује форму и очува меру, па иу најекватнијој утакмици, американски скоројевићи уносе у слободу и неконтроловану конкуренцију сву примитивну суровост и маскирану поквареност и простоту.

Наше новинство у Америци прави је доказ такове средине, и пуни изражај мисли и осећаја наше занемарене емиграције, и чудно изобличенот нашег човека. Подела, у ове две категорије била, је нарочито због тота нужна, јер су тамошње наше новине или глас ници организација, створених и очуваних у корист наших искоришћаваних и од државе никако незаштићених исељеника, тешком муком и упорном борбом скромних идеалиста, који су и у таковој туђини остали сачувани, и наши; или су рекламна штампа и лукративна подузећа појединаца, који, упоредо с тим обртом, терају свој »шифкарташки« и »банковни« посао. »Steamship agencies« {myrTHe areHmpje), »Foreign money exchange« (мењачнице), »Атег!-

513