Nova Evropa

сапђаг« (крчме), то су најуноснији послови у емигтрантској индустрији. Ова су предузећа често везана са новинарским; јер се и »политички« утицај на американизиране емигрантске масе, нарочито за време избора, добро уновчује! »Народни лист« (назван »Народно Правило«) типичан је пример ове последње врсте. Тај дневник излази у Њујорку. Наклада је 30.000. »Политички« смер: негативно, србофобски до беснила; позитивно, аустробугарско - хрватско - далматинско - американско - карлистичко краљевско - радићевско - републикански. Сензацијоналан и простачки, то је можда уошште најнижи нивб постигнут у светској штампи, па је он стога и гласник американских католичких попова, из југословенских земаља под бившом Аустро-Утарском, т. вв. »ивјаваша« (то бу име добили својом аустрофилском изјавом у првој фави рата). Ова поповска банда, са харамбашом Крмпотићем на челу (ја говорим са највећим миром, и с дубоким уверењем, јер се овде одиста ради о организираним злочинцима), сазвала. је велике вборове у Питсбургу, Чикагу, и т. д., приликом првих вести о Карловој маџарској авантури; али им се десио малер, да је на сам дан сазванога збора — Карло већ био на повратку у Швицарску, те Крмпотић и компанија променише цимер, и подитоше Радића на испражњено престоље хрватске сељачке репуолике. Ту скупштину у Чикагу разјурило је неколико свесних Југословена на један необично американски начин: У дворани, са капацитетом око 3000 људи, није остала, здрава, ниједна столица. Полиција је пуцала, и у 17 аутомобила одвукла, 70 скупштинара.

у апе.

Ово би било довољно ва илустрацију — ситуације. Речник »Новога листа« кипти од вуцибатина, гуликожа, превараната, фурда, лопова, и других сличних епитета, — а власник му је

Франк Цоти (20%8), проневеритељ 700.000 емигрантских долара, »шифкарташ«, »банкир«, док су му уредници неки бивши апшеници Брозовић, Укас, и слични.

Пример »Народног листа« навели смо на првом месту, зато што је то најпроширенији наш лист у Америци, и што је то уједно идеал свих новина и новинара. из друге категорије. Остале нећемо ни спомињати, него ћемо прећи опрезно на мост који стварају новине »прелазног типа«, ив друге у прву категорију.

Њујоршки »Српски Дневник«, маколико да је »српски и јутословенски«, водио је за време рата бесну кампању против „Југословенског Народног Већа« у Вашингтону. Тај је лист био већ и онда лични гласник Г. Михајла И. Пупина, члана поменутог већа, даље члана »Југословенског Одбора« у Лондону, и бившег генералног конзула краљевине Србије. Пупин се је, наиме, тешко завадио са шефом војне мисије у Америци, Г. Миланом Црибићевићем, и »Орпски Дневник« рушио је у то име сваку акцију коју би повео г. Прибићевић — нарочито добровољачку и организацију »Орпске Народне Обране«, која је најживље учествовала у југословенском покрету, а ометао је систематски и сваку иницијативу свих изасланика и нацијоналних радника.

514