Nova Evropa

Највећи је недостатак наше штампе њезина покрајинска, поцепаност. Нема ниједног нашег дневника који би имао редовних вести и дописа из свих наших крајева. 'о би била нужна мера. унутрашње: пропаганде, у диљу бољег међусобног упознавања, и бржег. приближавања. Тим пропустом наша штампа занемарује једну од својих највећих дужности. У начелу, деведесет од сто свих наших новина, је за државно и народно јединство; али, поред теоретских чланака у том смеру, ниједне немају сталних информација макар тек из свих главних места нашега севера и југа, средишта, истока и запада. Даље, с обзиром на везе што постоје између наше државне политике и међународне политике, требало би, бар наши главни дневници, да имају своје дописнике у Паризу, Лондону, Вашинттону, и по другим средиштима међународног живота, али и тога. се нађе тек врло ретко. Највише их још има у љубљанским новинама. Говорећи, дакле, са строго новинарскога гледишта, наша штампа није још ни југословенска, а камо ли европска; а ипак имаде по целоме иностранству доста познавалаца нашега. језика, који просуђују наш народ скоро искључиво по нашој штампи, уколико им ова долази до руку. Не треба имати одвећ идеалне појмове о своме народу, јер сваки народ имаде опћељудске мане и врлине; али се може слободно кавати, да наше друштвене прилике, премда нису завршене, нису ни онакве како би се могло

"судити по писању појединих недисциплинованих новинара, поле-

мичара, и политичара. (О друге стране, имаде и доста туђинских новинара који злонамерно преводе страственије испаде наших листова да би »доказали« нашу »неспособност« за независност. Свака, дакле, неопрезна јавна реч може лако да пређе у неродољубље и грех против домовине. Француска штампа, која знаде да. и у најтежим часовима својих унутрашњих нереда неоткрије потпуно стање ствари, чини то ив свесног родољубља; али, није потребно падати из једне крајности у другу, довољно је да свака критика буде стварна и да се испољи њезина, добра намера, што најзад није само право него је и дужност штампе.

Коликотод су ови недостаци крупни и штетни, они нису такви да се не би дали више или мање искоренити. Први је предуслов томе, да се у новинарску струку не увлачи свако, него само људи довољне спреме, који су уједно и познаваоци језика и дисциплинирани духови, те који ће знати да буду васпитачи народа, и да. се уклањају смутњама а не да их нарочито траже. Ако је немогуће тражити идеално новинарство, јер савршености нема нигде, можемо и морамо тежити бар затим да наша политичка штампа што више одговара истинским душевним способностима наше расе и досадашњој нашој култури.

Те способности најпе расе и висина наше културе, много боље нето ив наше политичке штамте, виде се у оном малом броју часописа који представљају нашу ревијалну штампу. О њој треба са, задовољством истакнути да је, према нашим приликама, врло добра и на достојној висини. Амо треба, наравно, прибројити и оне књижевне часописе који се баве политичким и социјалним пита-

486