Nova Evropa

Недостаци наше штампе,

Број политичких новина у нашој новој држави доститао је размере које нипошто не одговарају стварној потреби. Сређењу и амалгамирању нашета народа више би користио мањи број дневних листова, са што више заједничких читатеља. Место једног југословенског »Тајмса« и »Тана«, који би био поуздан одраз наше јавности, њезин регулатор, те више мање веродостојан обавестилац иностранства, сваки наш поједини крај имаде толико политичких новина, да малом презапослену човеку не достаје времена ни завирити у оне из подаљега краја. -

Хиперпродукција је, дакле, први недостатак наше штампе. Други важан недостатак је њезино странчарско држање. Страначка. штампа није сама по себи још никаква неприлика, нето је неприлика, што већи део те штампе гледа и на, највеће народне интересе са свог уског страначког, партијског гледишта, одвећ уздижући све своје а блатећи све што је туђе. Тиме се у нашу некритичку читалачку јавност (која, због огромног постотка неписмених у нашем народу, није ионако велика) уноси страшна, забуна.

Трећи је велики недостатак наше штампе, да се превише бави политиком у лошем смислу речи а премало просветним и друштвеним питањима. Оловеначке су новине бар новинарски, технички и социјално, боље уређене и опремљене, док код српскохрватских ни формални начин њиховога писања, (уз ретке изнимке) не доприноси ништа, унапређивању српско-хрватскога књикевно-новинарскога, језика и друштвенога, товора, него га напротив све више квари. Када неко хоће да усаврши своје знање енглеског, немачког, или којег другог страног јевика, он може да се у ту сврху послужи новинама односнога народа; а код нас није тек досетка, да читање српско-хрватских новина лоше делује и на људе из чистих народних крајева. На једној страни није позната правилна штокавштина; на. другој се страни сипа мноштво туђих речи и онде тде не треба. Како је сада у моди француски, неки снобови (који не знају ни српско-хрватски ни француски) пишу-ерпско-хрватски тако да силом покажу како »внају« француски. Када се нађе неко да то бенављење назове правим именом, односно да приговори редовним граматичким и синтактичким погрешкама, (један велики хрватски лист не разликује футур од кондицијонала, и каже »ономадне« када, је говор о стварима, од пре сто или више година!), онда, се одговара да је то застарела филолошка педантерија, и томе слично. Ниједне наше новине не би признале да нису демократске, тојест пријатељски расположене према најширим народним слојевима, а не осећају, да је писање тим комбинираним, ненародним, напола интернадијоналним жартоном највећа недемократичност и удаљавање од питроких народних маса. Тим се и самој штампи наноси материјална штета, јер јој несамо странчарство и површност, већ и ненародни начин писања односи много читалаца и мутштерија. 485

а а И а И