Nova Evropa

под његовим дојмом почиње да пориче што је сама, утврдила, и да изневерава начела свога рођеног устава. Зато што су се појединци поплашили за свој драги живот, треба сад изнимним оштрим мерама напречац сузбити и угушити зло. Маколико да је и нама драг њихов живот, и мада смо сагласни да се он има заштитити свим законским мерама, и најоштријим —, сматрамо својом дужношћу да им искрено, и озбиљно, скрекемо пажњу нато, да је страх лош учитељ, и да идеје конциповане у њему треба пустити да се расхладе, јер могу лако промашити смер и, раније или касније, компромитовати престиж целе једне политике. Иако немамо много наде да ће нам тлас допрети до ушију оних којима, је упућен, упињемо се ипак из све снаге да им, над свежом успоменом на краља, Петра, који је знао шта хоће, ставимо у аманет: држите се циља, и не дајте се ничим поколебати.

Једини који, како изгледа, још мање знају шта хоће, у овој нашој дневној политици која се разлила кб широка река, то су они из опозиције. Тојест, уколико она и јавно постоји. И већим делом. Јер, остављамо на страну земљораднике, који имају свој одређен програм, и који имају више плодна терена у народу него што засад њихова нова. страначка организација може да обухвати и обради. И остављамо на страну Југословенски Клуб, односно ортанизоване католичке клерикале, који само тако чине као да не знају куда би — да би забуна била већа —, а који, у ствари, сачињавају део политике која се не предводи у нашој земљи, већ има, своје искусне и јаке иницијаторе вани. Наши чланци, о Ватикану и његовој данашњој политици и новој политичкој оријентацији (у овом броју, и у идућем) обавестиће, у овом погледу, боље него што бисмо ми то овде могли укратко учинити. Према тој страни, неће нам помоћи оно што ми данас можемо извести ни силом ни милом; једини одговор и једина парада са наше стране, — која стоји на становишту да цркви (ни католичкој ни православној) нема места у дневној политици —, може бити, што чвршћа, организација изнутра и што јача народна држава, коју ће онда респектовати и јавни и тајни противници, и изнутра и споља. Исто ово важи и за однос државе према нашим комунистама, чије су организације данас растурене, али који, и кад се врате у њих, неће моћи рачунати са симпатијама и гласовима ни најнапреднијих, и најрадикалнијих, међу нама, ако и даље буду игноровали прилике и услове у земљи па наставе рад чисто према упутствима ив иностранства.

Данашња парламентарна опозиција — осим земљорадника и клерикала — потпуно је бев оријентације, и спремна је на највратоломније скокове. Ван парламента стоји Стјепан Радић, народни трибун, који је имао снате и способности да искупи велику војску, али сад не зна шта ће с њом и куда. У парламенту, нити а владом нити с опозицијом, стоји Г. Трумбић, а ван парламента, опет између неба и земље, стоји Г. Протић. И сад се воде преговори о »оповицијоном блоку«: Народни Клуб (Лорковић) — Радић — Протић — Трумбић. Каква чудна комбинадија! Шта њих води

84