Nova Evropa

на, заједничке разговоре и преговоре — све да и не дође ни до чета конкретног — и занимљиво је, и потребно је, чини нам се, ближе испитати. То ћемо учинити идућом приликом. =

Ekonomski pregled,

Новац наших исељеника, и поштански чековни промет.

Читамо да ће мађарски министар финансија, Хетедиш (Не5ед4и5), скоро у Њујорк, да покуша, остварити један савез америчких банака, који би од свих исељеника, примао новац, дага онда шаље у домовину, у Европу, преко пештанског банковног консорција. Овај би за то установио посебну организацију. Будући да би највећи део овог новца, који би за годину дана већ мотао доћи у земље бивше аустро-угарске монархије, — а ту се рачуна, на 60 до 70 милијуна, долара, — имао бити намењен становништву на нашем територију, то су надлежни фактори упозорени на овај трик будимпештанских банака.

Бојим се, међутим, да ће то упозорење остати без успеха, и да ће мађарске и уопће туђинске банке вући опет лепе користи из свог пословања с нашим исељеницима, ако и наши домаћи заводи не предузму, скупа с државом, какву згодну протуакцију.

По мом мишљењу, морала би држава подузети следеће кораке. Преко наших заступника и конзула у Америци имали би се, пре света, упућивати наши људи, којим банкама да. поверавају своје уштеде ако желе, да им их пошаљу у домовину. Наравно да. би, у првом реду, требало препоручити оне заводе које су у Америци основали наши људи, затим филијале наших домаћих завода, који раде у оним крајевима; а где нема, ни једних ни других, ту би "требало препоручити оне американске банке које стоје већ у пословним везама, с нашим заводима.

Осим тога, мислим да не значи захтевати немогуће од наше државе, да-би се при нашим конзулатима у Америци основала, по«себна. одељења, која би се бавила сабирањем новца наших исељеника, по Америци, и шиљањем тога новца у домовину на најсигурнијин најефтинијиначин.

Кад су то Чеси тако уредили, могли бисмо и ми. Наш исељеник, који је имао торког искуства, с новчаним заводима и у Амефрици и у домовини, преко којих су његови новци долазили амо, (било што је често изгубио тај новац, или што му је стизао на, место с великим закашњењем), сматрао би правом благодати, кад би знао да, своје крваво заслужене паре предаје у руке једне нов"чане установе своје властите државе, те да ће му тај новад исто тако у домовини бити достављен својти преко друге државне институције. Ту мислим пре свега на поштанску штедионицу, или по-

85