Nova Evropa

дама и, што с нарочитим поносом истиче, његова антологија није: израз неког литерарног програма, већ је покушај да, по први пут, сакупи »младост коју не води претјерани оптимизам«. Младост, умјетнички пролетаријат Њемачке, који је давно обраЧунао са свим артистичким традицијама, са свим естетским калупима, јер је пред њом стајао реални, голи живот, одвратан својом спекулативном, материјалистичком псвудофилозофијом, окрутан својим хладним цинизмом, борбен само у лошем смислу, смрадан од капиталистичких трутова, набијен електрицитетом класних трвења и мржња, живот у предзнаку једне огромне борбе, у преданаку барикада и борбе на живот и смрт.

Мјесто једне духовне фронте младости, у пркос своме времену, букнуо је рат, најстрашнији од свију; рат у коме је човјек понижен до последње животиње, до последње бројке. Па ипак, ту младост није рал ни прегазио, ни сломио, ма да је уграбио из њене средине неколико јаких бораца. Млада Њемачка, —- треба признати, — а нарочито њени пјеснички и књижевни нараштаји, храбро су држали фронту човјека, бранили крваво његову позицију, борили се за идеју човјечанства. Двије збирке лирике, од којих је већина страница, написана. за вријеме рата, свијетли су докуменат хуманости и човјечности једне генерације, чије ријечи нису биле пусте фразе.

Доста је, можда, споменути само наслове неких књига и вбирака, изашлих за вријеме рата, да се види, статистички, како је _ осјећала духовна млада Њемачка: »Ап Ешгора« (1916); »Verbrd-

Чегипн« (1916); »Pšan gegen die Zeit« (1919); »Gedichte Фаг ет Volk« (1919); »Um Gott« (1920); »Der Mensch schreit« (1916); »Реп ermordeten Bridern« (1918); »Requiem fir die Gefallenen vom Europa« (1917); »Der Mensch« (1918); »Das chaos« (1919); »Vox humana« (1920); »Wir sind« (1914); n T. 1. CBe Cy то књиге младих Њемаца, од којих су многе штампане у неутралној Швајцарској, и забрањиване на фронтима, а у свима је крик или протест човјека, протест против крвавог времена, и против оних који су скривили крвопролиће.

Могло би се приговорити, да умјетност не смије да ступи у службу идеја, па ни оних човјечанства и братства; али таки су приговори на мјесту само у устима задоцнелих естета, с којима смо и ми, заједно са младом Њемачком, већ обрачунали. Јер, важнији је ипак напредак и спас човјечанства, него да. извјесна земља на глобусу добије књигу савршених сонета. — А млада њемачка лирика, то је она пјесничка, генерација данашње Њемачке која. се, кроз последњих десет, дванајст година, борила за идеју човјека. Добром интуицијом и још бољим личним мерилом, редактори збирака, младе њемачке лирике, умјели су одвојити криве драгуље од правих, и тиме су књиге, изашле у њиховим редакцијама, савјесни документи свога времена, у својим најширим формама. Човјечанство и човјек, то су у њима неисцрпиве пјесничке теме, обрађене на, безброј равличитих начина.