Nova Evropa
ruska vlada reagirala na delatnost profesora Gruševskoga. Polazeći od principa da »svaki ima svoju cenu« poslala je ona u Гауоу jednog poznatog publicistu-kijevljanina. (G. B., on je još u živobu, i bio je do nedavna u Beogradu), da pita profesora Gruševskog koliko traži! Nerazumna politika ruske vlade, i naročita politika Berlina i Beča, počeli su doskora donositi svoje plodove. Vrlo mal deo maloruske inteligencije priključio se tom novom pokretu, a narod je prema ovim »gospodskim izmišljotinama« ostao indiferentan, Štaviše, u vreme sastanka prve Dume, koja je bila odjekom raspoloženja i najradikalnijih delova naroda, nije se našlo poslanika koji bi želeli da se osnuje posebni ukrajinski parlamentarni klub. Poljaci, Litavci, kavkaska plemena, i drugi organizovali su se u posebne nacijonalne frakcije, ali ukrajinske frakcije nije bilo, pa Je glas profesora Gruševskog ostao osamljen, Narod se nije dao prevariti,
Treba ovde upozoriti još na jedan fakat, i to na rešenje koje је donela Ruska Akademija Nauka u pogledu ukrajinskog pitanja. To rešenje ni izdaleka neopravdava one zaključke što ih učiniše Ukrajinci. Ono naprosto izjavljuje, da bi se maloruski narodni jezik mogao dopustiti u školama i u štampi, u onim mestima gde to želi samo stanovništvo,
Tako je išlo s pokretom sve do 1914, Za sve vreme Sveiskoga Rata za čast slovenstva i slobodu malih naroda, Ukrajinci su verno stajali pod zastavama Trojnoš Saveza, Suvišno bi bilo naročito isticati držanje i delatnost Ukrajinaca u bečkom parlamentu, organizaciju dobrovoljnih četa {sičevski strelci), i organizaciju za ukrajinsku propagandu po zarobljeničkim taborima pod okriljem nemačkog i austrijskog generalnog štaba, i osobito takozvani Savez Oslobodjene Ukrajine sa centralom u Beču, — Кој хпабе једал sramotan perijod u istoriji slovenstva.
Ruska revolucija 1917 unosi novu struju u ukrajinski pokret. Služeći se indifereninošću samog stanovništva, organizuju родиzetni Ukrajinci »Centralnu Radu«, koja je imala da bude izrazom nastojanja ukrajinskog naroda, Ovde treba naglasiti da nijedna Rada nije izabrana po stanovništvu, nego se sastojala isključivo iz delegata svih mogućih ulkrajmskih stranaka, društava, i t. d, Nije teško pogoditi u čemu je bio rad svih ovih Veća koja su nastojala po svaku cenu da razruše jedinstvenu Rusiju, stavljajući sve veće zahteve, i na kraju, u najteži čas ruskog državnog života, izdajući manitest za potpuno ocepljenje Ukrajine od Rusije, Kad je Centralna Rada oborena od razmerno malenož broja boljševika, gospoda Gruševski, Petljura, Levickij, i njima slični, oni se obratiše Nemcima s molbom da im pomognu osloboditi Ukrajinu od moskovskih varvara, obećavajući im da će im slaviti na raspoloženje sva neiscrpna bogatstva Male Rusije, Nemački bajoneti uspostavljaju vladu Petljurinu i njegovih, ali ne zadudo, jer je nemačka vlada inscenirala državni prevrat i postavila za hetmana »poslušnog svog slugu« P, Skoropadskoga. Pored toga je nemačka vlada pozatvarala neke bivše ministre i optužila ih radi kradje
148