Nova Evropa
Kazimiru i tatarskome kanu, Inače, u toku ovih tristo godina proživela je ruska država mnogo teških časova i smutnji, ali je uvek јеdinstvo Rusije nalazilo najizdašniju potporu i najverniju zaštitu baš kod Ukrajinaca. Jeli dakle moguće da bi narod od 45 milijona, koji je izvrgnut neizrecivim progonima sa strane Velikorusa, u opasnom času stao u obranu svojih ugnjetača?
Predjimo sada na doba pred raspad ruske imperije, Pokreti za oslobodjenje XIX veka, nailazili su na živ odziv i u srcima ruske inteligencije. I u Rusiji počinje borba sa zastarelim sistemom državnog ustrojstva, Carska vlada i ruska inteligencija dele se u dva proivna tabora, Jedan od prvih boraca na strani inteligencije koji je pored toga izašao iz samog naroda, bio je i slavni pesnik i pisac Taras Ševčenko, Sva njegova poezija prožeta je dubokim osećajem i brigom za narodne nevolje, Rodivši se i živeći u Maloj Rusiji, ostao je on u neposrednoj Vezi s narodom, i sva njegova stvaralačka snaga puna je beskrajne mržnje prema ugnjetačima svoga naroda, u prvom redu prema Poljacima i samodržavnoj vladi, Negujući ideju o brat-
skoj slovenskoj obitelji, osnovao je on, u zajednici s Kostomarovom i Kulišem, »Ćirilo-Metodsko Bratstvo«. Ukrajinski istorici smatraju
ovu trojicu prvim buditeljima narodne i nacijonalne ukrajinske sve-
sti, Medjutim, Kostomarov {u svojim pismima) govori samo o dvema ruskim narodnostima, a Kuliš izdaje svoje »Zapiske o Južnoj Kusiji«, a u epilogu svoš romana »Crno Veće« govori o »moralnoj potrebi, da se južno rusko pleme sa severnim združi u jednu državu«, Taras Ševčenko napisao je dve trećine svojih radova na literarnom ruskom jeziku, a ostale na maloruskom, ali je zadržao i tu etimološki pravopis, To, uzgred budi rečeno, ne smeta današnjim Ukrajincima, da oni štampaju njegova dela fonetički, Ruku u ruku s tom trojicom osnivača »Ćirilo-Metodijskog Bratstva« borila se je za iste ideale i sva ruska inteligencija, Nije tu bilo nikakvih rasprava o federaciji, o novom narodu, o »velikoruskom nasilju«; svi su imali jedan zajednički cilj: da se sruši ceo postojeći sistem državhe uprave, i zavede nova, koja će narodu ujemčiti punu slobodu. Može se, stoša, posve sigurno tvrditi, da sve do toga doba (druga polovina XIX stoleća) ukrajinskogž pitanja nije ni bilo u obliku u kojem se danas javlja, Tek u drugoj polovini XIX stoleća stupa ukrajinsko pitanje u novu lazu svoga razvića,
Jačanje snage ruske države zabrinulo je njezine susede. Trebalo je naći sredstava da se unese otrov u samu njezinu unttrašnjost i u život tog naroda, Berlin i Beč, »viribus unitis«, rešili se da iskoriste pokret za oslobodjenje u Maloj Rusiji, pa su u Crvenoj Rusiji (Galiciji) izgradili »Pijemont«, s pomoću kojega bi ostvarili svoje namere. Namesnicima, kao grofu Stadijonu, date su odredjene instrukcije da stvori nov ukrajinski narod, Ali su bili vrlo oprezni, U početku, ne želeći da svet odviše začudi, piše profesor Gruševskij istoriju »Rusije-Ukrajine«. U početku, dakle, Rusija-Ukrajina, a zatim »Rusije« nestaje i ostaje sama »Ukrajina«. Kritika je naučne radove prolesora Стибеугкоба dostojno ocenila, i njima se danas ne priznaje nikakva naučna vrednost. Karakterislično je, kako je
147