Nova Evropa

тиваца, на челу са Чамберленом) присиљена да попусти од принципа слободнога промета, и да заведе царину на неке артикле. Овлободивши своје колоније и доминије од плаћања такове царине, успела, је она да их економски уско веже уза своју Империју.

Најзад се и сама наука нацијоналне економије морала прилагодити новим приликама, те одступити од СОмитова принципа и пристати на гледиште о оправданости завођења увозне царине. Така царина имала би бити релативно ниска, тојест, тек да надокнади економску заосталост дотичне земље, и имала је трајати само неколико година, док дотична индустрија не би ојачала. То је била такозвана, »одгојна царина«. Увозна царина као нешто редовно и трајно, као један систем, наилазила је код већине нацијоналних економа на велики отпор.

Рат је и ту изменио ситуацију из темеља. За а и после рата силно развијени надцијонализам прелази преко свих обзира, било према коме, и тражи за себе све погодности које би могао имати. Данас све државе, бев обзира да ли су предувети ту, настоје да. се по могућности економски еманципују од иноземства, особито да све оно што им треба саме продуцирају. Начело, да свак треба да сам подмирује велики део својих потреба, потврђено је фактом, да су многи народи за време рата, трпели оскудицу у оним артиклима које сами не производе него су за њих упућени на импорт. Даље, под притиском рата многе су државе, из разлога државне обране, прешле на фабрикацију извесних артикала на коју пре рата нису ни помишљале. -

Покрет са економском еманципацијом особито је јак код новоослобођених држава. Дошавши до политичке слободе, теже сад оне и за економском, тим више што их је баш онај који их је политички тлачио и економски исисавао.

Довде смо говорили уопће. А сад ћемо да се осврнемо на спедијално наше прилике.

Ми смо држава претежно аграрнога карактера, са једном индустријом која, је тек у развитку. Већих индустријских подузећа, која од пре рата делују на нашем територију нема много. Нека су се била подигла зато што су за њих економски предувети били повољни, а, друга опет — и ту мислим поглавито на она у Орбији зато што су могла рачунати на сигурне државне набавке, особито у погледу опреме за војску. Тек после рата, особито у западној Јутославији, услед посебне поратне психозе, никло је и у нас на стотине нових индустријалних подузећа. Кратко време њихове активности, и абнормално доба у којему се налазимо, не допуштају да се изрекне коначан суд о нашем поратном индустријалном развитку. Не знамо још шта ће од тога да угине, а шта ће успевати и одржати се.

У сваком случају систем заштите наше индустрије путем увозне царине осетљиво погађа, све наше конзументе. За потрошача, је главно да он јефтино дође до робе која му треба без обзира да

154