Nova Evropa

Већ су скоро два месеца откако је нова царинска, тарифа. на, снази, а о примени посебне царине у ова нарочита два случаја нема ни спомена. Нама, стога, изгледа да се је њима хтело удовољити више једној модерној теорији него ли нешто практично провести. Јер само провођење оваке царине није ни једноставно. Ударити специјалне царине на робу из једне једине, или највише 2-8, државе, значи нагонити их на репресалије. А како се из репресалија рађају опет репресалије, може се лако ствар да замрси до царинскога рата, наравно на штету читаве привреде. Ако се хоће заштитити домаћа индустрија, стоје и друга, једноставнија средства. на расположењу, као например, повишење царине, или — у данашњим приликама — одређење већег размера између златног и папирнога динара. Будући да овако повишење вреди за све државе подједнако, нико нема узрока да се осети нарочито погођен те да посегне за репресалијама. А с помоћу високе царине, увоз једне робе правно се дозвољава, иако се фактично онемогућује, а да се не изазову никакви сукоби. | |

Систем јаке заштитне царине има, двоструку вредност. Он омо-. тућује да се подигне властита индустрија, и тиме упосли читава. радна снага, а уједно смањује увоз са стране и утиче на побољшање платежне билансе и тиме на валуту земље.

Иво Бели.

Књиге и листови, „Заоа“.

Kad se je Češkoslovačka oslobodila, počeli su odmah mnogobrojni praški slaviste pomišljati nato da zamene Jagićev »Archiv fir slavische Philologie«, koji je okolo 40 godina vezivao slaviste svih slovenskih i drugih zemalja, no koji je za vreme rata prestao izlaziti, Ta će se namisao sad i ostvariti. U novim prilikama može se ovakav časopis, koji bi predstavljao slovenstvo kao celinu, izdavati samo u kojem slovenskom gradu, Slovenskoj filologiji položio je temelj Dobrovski u Češkoj, i Prag je skupio u sebi najviše slovenskih knjiga. Osim raznih stolica za slovensku filologiju, ima već — ili se spremaju — osobite redovne stolice za južnoslovenske jezike i književnost, te za ruski i poljski jezik i književnost, Nema sumnje, da Prag ima i najugodniji položaj, da bude posrednikom medju slovenskim zemljama, te medju istokom i zapadom. Slovenski naučenjaci moraju se svakako zbližavati na svima poljima, ali ne smeju gubiti ni veze sa zapadnim kulturnim svetom. Radi toga, mogu se barem slaviste u svom časopisu služiti svima slovenskim jezicima, a osim toga engleskim, francuskim, nemačkim i talijanskim, Ime časopisa biće »Sla vija«, koja dolazi doduše kasno za »Romanijom«, »Germanijom«, i »Anglijom«, ali se je kao ime pojavila još godine 1790, kod lužičkih Srba. Za urednike izabrali su praški slaviste Oldriha Hujer-a (za jezikoslovni deo) i pisca ovih

158