Nova Evropa

redaka za literarnu i kulturnu istoriju, starine, i ефподтаНји, Ма istoriju obaziraće se novi časopis samo utoliko ukoliko je u vezi sa gornjim naukama, Iz sličnih i srodnih časopisa koji već postoje kod pojedinih slovenskih naroda crpšće novi sveslovenski slavistički organ svoju snagu, te iznositi sve rezultate i napretke slavističke nauke pred širi svet, Osiguran je časopis i materijalno, potporom češkoslovačkog ministarstva za školstvo i narodnu pro_ svetu, te će početi izlaziti već godine 1922, u obliku i opsegu Jagićeva »Arhiva«,

M. Muarho.

Glasnik: Geograiskoš Društva (Bulletin de la Socićić de Gćo-

graphie de Belgrade), Sveska 5. Beograd, 1921. Cena 30 dinara (120 Ктапа),

Pre kratkog vremena izišla je ova, po redu peta, knjiga »Glasnika Geografskog Društva« u Beogradu. Ona nam na prvom mestu pokazuje da je Geografsko Društvo u Beogradu, pod predsedništvom svoga osnivača G. J. Cvijića, posle rata uspešno na-

stavilo svoj korisni rad na proučavanju naše zemlje i našeg naroda, _ i da su se na tome poslu okupile u Geogralskom Društvu i oko njegova glasnika naše najbolje naučne snage,

Slobodno se može reći, da na Slovenskom Jugu nema stručnih glasnika, koji bi zadovoljavali sve dobre strane ovog našeg geograiskog časopisa; a ne znamo ni u ostalom kulturnom svetu publikacija, koje bi ga u tome pogledu nadmašile. Dovoljno će biti da | ukratko prikažemo sadržinu ovoga broja Glasnika, pa da se svaki uveri o tačnosti naših tvrdjenja.,

U prvome odeljku nalazimo veće članke, od opštije vrednosti,

medju njima: o granici i o sklopu naše zemlje, a to će reći o geo· graiskom, ekonomskom, saobraćajnom, i etničkom značaju naše današnje državne oblasti i njenih granica (od J, Cvijića); o morfološkim i hidrografskim prilikama sremskoga lesa (od D, Gorjanovića); pogled na postanak, veze, značaj i zadatak klimatologije (tj. nauke o svima klimatskim prilikama i pojavima) (od P. Vujevića); neke crte u Iormiranju plemena kod dinarskih Srba (od J, Erdeljanovića); o naseljavanju Srbije za vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića (od T, R, Gjorgjevića), i druge,

U drugom odeljku Glasnika su članci koji se odnose na odlike krša {karsta), i na proučavanje pećina (speleologija), Trećim delom Glasnika obuhvaćena su ispitivanja po oblasti marinske i jezerske · plastike, t, j., ispitivanja pojava i oblika koji su ostatak od negdašnjih

mora i jezera, Tu ruski geograf V, Laskarev govori o marinskoj terasi druge interglacijarne {medjuglečerske) epohe na ostrvu Prinkipo, a Petar Jovanović iznosi jedan detalj iz jezerske plastike u Šumadiji. Četvrti deo Glasnika čini fitogeografija (naučna grana, koja proučava geografsko rasprostranjenje biljaka], Za širi krug | čitalaca su od osobitog interesa radovi i prilozi u dalja četiri odeljka: jedni su od njih antropogeografski, drugi se odnose па istoriju ı du-

159