Nova Evropa

товорник, елегантан светски човек, де Местр је имао пуно присташт из највиших кругова. Неко време је имао утицаја чак и на цара · Александра. 1, коме је усадио у срце прелазну веру у папино интервенисање. 1821 изашао је Чаадајев из војске, па се онда, 1823, кренуо на ново путовање по западу. Вратио се, јуна 1826, у Москву, и остао је у њој до своје смрти, 1856.

Филовофска мисао Чаадајевљева, која је још у време његова. бављења у Петрограду, под упливом католичке колоније и де Местра, дошла, до одређенога. правца, развила се и дефинитивно у том истом правцу, и то за време његових путовања, по Европи. Де Местр је у свима својим списима полазио од ове основне мисли: светом влада божја Промисао, и она допушта несамо добре већ н зле поступке појединаца и старешина, јер воде тајним, незнаним циљевима Промисли за човечанство. Законити божји заступник је Пала, а за њим долазе апсолутистички католички владари. 0 Русији је писао — у књизи »О папи« — између осталог следеће: »Русија. није била никад под упливом општесветскога развоја: њу није проникао светски дух, јер није стигла да осети руке највишега духовника (паде); отуд долази да, је сва њена. вера у спољашностима, и не продире у дубину срца«. Сву несрећу Русије изводи де Местр из њене лажне културе. Органски развој руске културе нарушио је прво раскол, па затим татарски јарам. Препород њен је изведен у почетку 18. века, под упливом Француске, која се тада и сама налазила у врло жалосну положају. »Замрла зрна руске културе почела се разгревати у блату владавине Луја ХУ, и прве лекције које је тај велики народ добио на. француском јевику то су била. богохулства.« Под богохулством подразумева ројалист и ултрамонтанац де Местр — Волтера, Русоа, и енциклопедисте. Коначна дијагноза Русије, по његову истраживању, ово је: Русија болује због две рђаве душевне хране које је добивала, прво од пропале Византије, затим од гњиле Француске. Рецепт де Местров, за »болну« Русију, гласи: само би искра из Рима могла оживети руски душевни пламен. Такве де Местрове мисли ушле ву у душу младога, умнога Руса, у први мах само као клица са извесном латентном тежњом. Дошло је ипак и до развијања, за, време трогодишњег Чаадајевљева путовања по Европи, 1823—1826. Ту је млади Рус доспео под фирмамент, који су разапели били над Европом поглавито Шатобријан (са знаменитом књигом Ге бете ди christianisme) де Бонал (с књигом ГешзјаНоп ргтишуе), Баланш (се делом Еззаг sur les institutions зостајез), Та. група, са још другим романтичнокатоличким писцима, представљала, је, у време реакционарне Овете Алијанце, силан друштвени талас, који је на развалинама револуције хтео да подигне храм с помоћу неког лепог католичанства. Француска револуција је срушила феудално-католички свет. Много је лепоте пропало. Некадашња средњевековна култура, па коју је прво насрнуо протестантизам, разбила се за време револуције сасвим у комаде. Старо је светиште пало. Материјал за нови

240