Nova Evropa

ститих снажних успомена, а развијају се додиром с другим народима. Ми нисмо ишта. друго до незаконита деца културе, бев дедовине и без сродничких веза. "Овако од нас мора сам за своју личност тражити покидане културне нити рода и сродства. Сасвим су друкчији западни народи. Поред свих разлика индивидуалног значаја имају они п општу фивијогномију, која је резултат њихове опште историје. Свакоме појединцу се тамо већ у колевци предају и властите и опште пдеје живота, идеје дужности, вакона, правице, и реда. Те идеје чине неку врсту западне атмосфере, оне су по себи већ врста историје и психологије, у њима је физијологија Европејца. А ми смо без физијогномије, ната су лица без одушевљења и нема. Некада нас је велики један човек хтео цивилизовати, 1 да би нас испунио жејвом га светлошћу бацио нам је плашт цивизизације. Узели смо плашт, а цивилизација нас се није ни дотакла. Други велики цар наг је водио по Европи, с краја на крај, али и с тога славнога похода смо се вратили опет пола столећа назаднији од другога света. Према нашем положају, на срединн између истока и запада, ми бисмо морали спајати у себи елементе обеју свести, источну фантавију и западни разум, морали бисмо у својој култури сједињавати историју целога света. А шта видимог Најлепше нашле идеје, без везе и са прошлошћу и са будућношћу, јесу само једно бесплодно светлуцање, и умиру у нашем мозгу. Трну а не горе. Живимо као неки негативни ШКОЛСКИ пример, показујући шта треба радити па да ва нас не ваља оно што ваља за цео остали свет. Наш је народ покварило отпадништво од Европе; прво, несрећна веза с трулом Византијом, а после, случај да су нас Татари истртли из Брута оних историјских идеја на чијој се подлози развијала остала Европа. Хришћанство је западним народима дало јаку међусобну везу и сложан полет. Уколико је хришћанству недостајало идеја естетске лепоте, узимало их је из гдравог античког паганства. При целој тој процедури ми смо стојали пострани. А вар нисмо и ми хришћани Наравно да јесмо; па и Абесинци су. А зар се и ми не цивилизујемо; Наравно; а и Јапанци се цивилизују. Али успркос свему томе, ови троје не спадамо у право и високо културно друштво какво чине само западни народи. »Да бисмо разумели друштвени развој тих народа, није потребно проучавати њихове историје. Читајте само Таса (Таззо), и видећете како сви они леже лицем у прашини, пред видовима Јерусалима. А после ћете се још: сетити да су се ти народи, током петнаест векова, молили истом Богу на истом језику, и покоравали се једној моралној сили. Током петнаест векова, тодинама и данима, истога дана у исте часове, подизали су своје гласове највишем бићу. Дивна хармонија, хиљаду пута узвишенија него све хармоније видљивога света! ·

Чаадајев тако наставља даље, идући за развојем европских народа, укавујући увек на велика дејства, релитијозног осећања, и на развој теократичне моћи у Европи. Коначни његов суд о историји западних народа гласи;

»Филозофски и литерарни развој ума, и морално васпитање под вођством религије, завршује њихову историју, која има исто толико права на име свете повести колико га има и историја старог изабраног народа.«

А у погледу Русије завршује овако; »Ако је она сфера, у којој живе Европејци, једина сфера у којој род

човечански може доћи до свога циља и конца, ако је, затим, та сфера једино плод

242

урана арника ере