Nova Evropa

одмах знали да је такав чланак био у стању дати само неко од наших који није при здравој памети.« Московско становништво почиње жалити Чаадајева због његове несрећне душевне болести, на посредовање Бенкендорфа. обилази га свако јутро лекар; и пре поручује му се чување од влажног и хладног ваздуха, што, на званичном језику, значи собни затвор, који, уосталом, није оио страшан, а, после два. месеца је и сасвим престао да важи. Горе од Чаадајева били су кажњени остали: Нађеждин је послат у прогонство, ценаор Болдирјов је смењен са звања, штампарију Селивановског је спасла. једино молба самог губернатора. :

Чаадајев је осетио побуду да напише занимљиву своју А пологију лудака. У том, нажалост недовршену, спису, он с храбром аутокритиком ублажује »понеки немогућан израз, и ову или ону одвише екстремну мисао« текста, написана пре осам година, али исто тако храбро остаје у опозицији против целог руског друштва. Стоји, међутим, да није с истом одважном доследношћу пошао сам по путу који је другима препоручивао: није прешао у католичанство, а. касније га је и Русима стављао пред очи само као неки коректив православља.

Тлавне мисли Апологије јесу: Влада је поступила према мени како је то диктовало опште мишљење публике. А публика се огорчила из натријотизма. Али, раздичне су љубави према домовини: другојаче њу воли, У својој вимљивој колиби, Самојед, а другојаче енглески држављанин, поносан на високу цивилизацију свога острва. Домољубље је лепа ствар, алш је још много лепша ствар истинољубље. Ја никад нисам тражио популарности или овација множине. У такозваној здравој памети људи ја никад писам видео здравога смисла истине. Јер истина никад није долазила из шумне гомиле, него се увек открињала усамљеним мислиоцима. У целој мојој афери ради се управо о оном п[облему који је поставио, па храбро и решио, Петар Велики. Највећи међу нашим царевима, коме имамо благодарити за величину и славу, одрекао бб пред целим светом старе Русије. Отишао је па запад врло мален, а вратио се у своју отаџбину неизмерно велики. Он нам је накаламио запад с његовим умом н историјом, желећи да будућност запада постане будућност и наша. А то је могао ураднти само тако што пред собом није имао парод с богатом и важном историјом, него народ који је био лист чисте хартије. »Наши фанатични Словани претражују по предпетровским стварима, и труде се да открију особитости за налпе музеје и библијотеке; а тешко да се из историјског нашег тла даје ископати нешто што би могло испунити празнину наших душа и згуснуте разливеност наших мозгова.« Појавила се нова школа (славјанофили), која кида са западом, која хоће да сруши дело Петра Великога, и да се врати натраг у пустињу. Та школа говори: Оставите нас самима себи, нашој отвореној памети,

нашој природи, а особито нашој светој вери, и ми ћемо престићи све народс.·

Шта ће нам Запад с његовим светским ратовима, с његовим папством, витештвом, и инквизицијом“ Стари Исток је домовина науке и свих могућности, dG његови наследници смо ми. — Из тих кругова се ето дигао вихор и против мене; из нацијоналне мисли је изашла права правцата револуција и страсна. реакција против просвете против идеје запада. Досада су нам историју писали трезвени Немци, а сад се почели њоме бавити наши рђави писци, невошти

245