Nova Evropa

Nova Evropa

Knjiga II, Broj 10. 11. novembra, 1921

Сталежи и интелигенција,

Питање сталежа и интелигенције, њихових физичко-интелектуалних особина, културне, етичке вредности, јесте компликовано социјално-биолошко питање, свуда на, свету, а код нас још и нарочито. Без познавања и испитивања, узрока из ових области, остале би многе појаве нерастумачене, чудне, управо непојмљиве. Одричући се претензија на исдрпност и научну стручност, учинићу овде

„ неке напомене у овом погледу. ·

Пре свега, постоји у нас једна огромна, многобројна, у основи хомогена сељачка маса, са нејасним хоризонталним диференцирањем, и нијансирањем у широке, расплинуте, једва видно равдељене типове и врсте, како је то оштроумно показао Г. Цвијић; та маса има свој заједнички живот, своје заједничке погледе на, свет, свој морал, биолошко-селекторне законе свога опстанка, афицирана, је "антропогеографски, тешко је помична и покретна, и лежи као првобитан дебео слој живе, једноличне наслаге, изнад које тек почињу диференцирања и нијансирања у правцу вертикалном, у нове и друге сталеже, редове интелигенције. Ту су још и странци, који долазе, лете и падају однекуд, одозго или са стране, на народно тесто, чине нешто посебно, али нас у овај мах не интересују нарочито. Важно је утувити, да су све социјалне младице страшно близу примордијалном корену сељачком, да су несразмерно ситне и мале према основи и језгри одакле су почеле да терају; да су све у једном снажном и чврстом, блиском физичко-биолошком споју са прапочетком. Засада не дирамо у питање, да ли је наш развој природан око иде Једино усправно горе у сталеже, или би за наш развој било погодније када би се, бар у исто време са новом сталешком структуром одозто, дешавале битне еволуцијоне промене и одоздо, у се"ђачкој маси. Сталежи су ту, интелитенција, је ту! О томе се ради.

Услед тога главног одношаја, по коме смо сопијално-биолошки разврстани, настају посебне одлике и карактери сталежа и интелитенције. Само, то нису још свршени чинови, и назив сталеж овде је узет тек по невољи. Требало би, управо, говорити о постајању, 0 збивању, о развијању, јер смо у ствари тек на нејасној граници између два различита одморишта, и два одвојена и мирна облика. Тако стање неизбежно доводи до неотпорности, до несигурности. до

269