Nova Evropa

слабости, јер је остављена чаура а крила не знамо где су. 9 поређење је, можда, незграпно, али погађа, ствар. Сталежи и интелигенција, то је још голо, необрањено, меко, особито у погледу физизком и моралном, без ослонца, бев прошлости, без нагомилане резервне традиције. То је, делимично, и сасвим природно, јер нова. социјална наслага, треба тек да добије, да стекне потребну количину и каквоћу за одржање и напредак, а то се стиче дугом борбом, страдањем, падањем, уништавањем слабијег а одабирањем 60љега, до победе. Само што овде, чини се, за прави ефекат одабсирања нема, још ни довољне множине ни ширине.

Та, нова. социјална бића подвргнута су силноме утицају цивилизованог живота. У томе утицају она у већини трпе штету, несамо | ради природних негативних страна што их живот има, него што се и добре стране његове изопачавају. У новом се социјалном положају губе просте и једноставне навике живота, раскида се хармонијски спој са природношћу, узнемирује се ударање била, настаје потрошња свега без икаква хигијенског рачуна, гомилају се учинци отрова, не престају никада дражења, опасности се настављају без прекида, а, занове и одмора, нема. За краће или дуже време истроши се првобитна сељачка жилавост и отпорност, тип постаје слабији по себи, раздражљивији, и лоши се утисци сами од себе трансформишу у горе. Несумњив је факат, да је наш несељак просечно лот и слаб. Али се не ради само о квантитативној разлици.

Изгледа да цивилизовани зживот посебно делетарно уништује придошлицу из сељачког слоја, и некако га сасвим друтачије упропашћује него обични развој. Можда је то битна, особина сваког прелазног облика; о томе немам обрађене статистике, и служим се једино личним опажањима. Мени је много пута упало у очи да су неке телесне и душевне болести и махне претежно домена наших виших класа, да неки »културни отрови« нарочито страховито убијају неке социјалне варијанте одозго, и томе слично. Деструкција је биолошка, тотална, т. ј. не ради се само о компоненти физичкој,

_која дабогме да бива прва нагрижена, него о свему што чини 54" једно целину, дакле и о моралној и о интелектуалној компоненти.

Лишени старих, сталних, инстинктивних регулатора живота и смрти, наши нови сталежи и интелигенција нису, у својој вечито | зеленој младости, доспели још да створе нешто што би надоместило изгубљено, — а од предњака имали су мало што да наследе. Ceљака чува селекција, генерација предака, те природно и здраво уређен живот сам од себе (храна, рад у пољу, одмор, уживање). Нови дошљак у више сталеже је дивљи, гол, сам. Фивичко образовање и јачање, хигијена живљења, просвета, више морално гледање на свет, то су за њега, досадне и споре ствари; главно му изгледа, да се ужива, да, се наживи... ;

Питање сталежа и интелигенције у нас је крупно социјалнобиолошко питаље. 1.

290