Nova Evropa
| |
nadjenja«. U »Salone Margherita«, jednom poznatom rimskom Varijeteju, gde su do juče igrale igračice egzotičnih imena ili kineski ŽžonSleri, sinoć je debitovala futuristička pozorišna umetnost u novo; obliku, Za ulaznice se vodila prava borba iako su cene neobično visoke, Svet se đušio u prepunim ložama, i
Već pre početka predstave, omladina {sve dobro odeveni besposlenjaci, gospodska deca i esteti) vikala je, pevala, i zviždala,. Tek oko 10 sati izišao je na rampu Marineti i, koliko sam mogao razabrati od zviždanja i smeha, rekao da oni žele »zabavljati druge, zabavljajući se i sami«, Muzika je svirala nove futurističke kompozicije, Dirigent je bio u jednoj loži, i dugim štapom davao takt (гаpravo samo znak) sviračima koji su bili razmešteni po ložama,
· To se šsvršilo u burnom zviždanju i pevanju jednog savremenož kupleta, Zatim su otpočele predstave, Sve sami komadi od kojih nijedan ne traje duže od tri minute, a neki i samo po dvadeset sekunada, Ovde sad zavidim Geteu koji je imao da opiše samo rimski karneval, Mogu da vam kažem samo ono što sam vidio, jer Žuo nisam ništa, kao ni ostali, Ti komadi »Pozorišta iznenadjenja« izбеда da upravo i nemaju sadržaja, i oni očito računaju na ovo strasno saučestvovanje publike, pa tek tako zajedno sa burnim protestima i zviždanjem daju neku sliku 1, možda, izraz nekih nastojanja u ume{nosti, Strelovitom brzinom oni se redjaju, i nesama da se ništa ne čuje nego se pokatkad ništa i ne vidi, jer osim šio svak zviždi, urla, i trubi za svoj račun, i staro i mlado gadja glumce patlidžanima, krumpirima, suhim graškom, rotkvama, i svim što im do ruku dodje, tako da glumci moraju često da se sklanjaju za kulise.
Izmedju komad4, izlazi na scenu Marineti, i sa smeškom zahvaljuje, ali pred tolikim urnebesom i ртојек та 1 пјебоуа роз[оvična kuraž popušta. Pozorište je uzavrelo kao osinjak, Vide se samo zažarena lica, iskolačene oči, Po gdekoji futurista plješče, Poneko. viče: »Čujmo! Saslušajmo ih!« Ali niko neće da čuje, Neki se šamaraju, Iz strašne vreve razabirem ove epitete kao najčešće: »Alekinij« »Majmunil« »Kesarošil« »Pare natrag!« »Varalicel« »Kokainomanil!« »Idite konje štrojitil« »Zevzecil« »Bezobraznicil« »Vrati nam naše pare, Marinetil« Ostale izraze je teško ponoviti ili štampati. I to sve uz neprestano zviždanje i urlikanje, uz sirenz, trompete, drompulje, i pevanje kupleta. -
Gungula se malo smiruje tek kad izlazi jedan šantanski pa i igia »fox-trot« bez muzike, Sa zadovoljstvom svi posmatraju polunagu (ne polu nego ”/,) ženu, i vešta igrača u fraku, Odlazeći sa scene, igračica razvije jednu hartiju i ogrne se njom kao kakvim Зајот; па ledjima joj piše krupnim slovima: »Iznajmljuje se«, Sad izgleda da se teatar prolama, Već bacaju i tanjire i čaše od limonade. Izlazi Marineti, koji gubi smešak i prisebnost, Pokazuje prstom da: želi samo jednu reč, Ali mu ne daju, Frak mu je crven od patlidžana. Mora da se skloni, Predstave se ipak nastavljaju, Svaki čas radnici metu binu koja izgleda kao pijaca posle pazarnog dana· Nad uzavrelom masom (га vazduh i prašina, Belasaju se žene, trepću im Dera od smeha, i sevaju atlasni ogrtači, |
318