Nova Evropa

Врло је лепо обележио ту разлику између модерне енглеске и америчке поезије Л. Унтермајер, у предговору своје антологије »Modern British Poetry«. i 8 O E aj.

»Опширно говорећи, модерни амерички стих је оштар, снажно експерименталан; пун младости "и својих пригодних и природних — сировости. Енглески је стих финији, зрелији мн, моделисан вековима књижевности, богатији У асоцијацијама, ки сигурнији у артнстицному. Где је амерички израз често труб, крајње разнолик и некоординиран (будући експресијом делимично урођених, делимично натуралнаованих и највећма неасимилнраних идеја, емоција. н раса), енглески је пронзвод формулисан, прецизан, HW, у пркос својим колебањима, веран својој прошлости. Повраћа се чак Чосеровим традицијама. (потледајте на нарацију Мезфилда н Гибсона), илн тако класичним тенденцијама као шшто су Драјтон, Херик, и Блек — као у слободној лирици А. Е. Хосмана, неуметничком лирицивму Ралфа Хомџеона, нанвном чуђењу Девиса. И ако енглеска поезија може. да се упореди са неком широком н набујалом реком (док би америчка. поезија могла да се опише као ианенадна бујица многих планинских потока, долинских речица и варошких устава), биће занимљиво де се. носматра како се њен ток привремено одвратио за последњих четрдесет година; како се преокренуо од једне тенденције ка другој; и како "није, и крај свих својих окука н завоја, изгубио ни своју снагу ни своју отменост.«

То је разлика духа двеју посве супротних средина, којима су заједнички једино језик и основа неких друштвених институција: Јав између њих постаје с временом све јачи. Греба, имати на уму де се главни прелаз европских емиграната из континенталне. Европе вршио у другој половини деветнајстог века. У доба чувене. њу-интлендске групе (Емерсон, Торо, Лонгфело, Купер, Хоторн и то д.), литературом су доминирале оне класе које су ту у Америци биле већ неколико генерација, — класе које су по свом пореклу-од чисто англо-саксонског стабла, било потомци њу-инглендских пилгрима, било вирџинијских великопоседника. А данашњи амерички писци већ су великим делом деца познијих досељеника, и- представљају једно занимљиво укрштавање расних инстинката свих „могућих нација. Зато и постоји онако велика разлика између америчких старих и нових. То није само прогрес једне књижевности, само промена. начина и моде, већ је то читав препород једне психе, стварање једног новог духа, мењање целе основе. i II | 0 0

-- AMepHkatim pajlocHo Rjmdy,-KaKO се тек данас почињу да ослобађају енглеског туторства, и да најзад стварају једну оригиналну и сасвим своју књижевност. »Праву америчку књижевност«. И они су добрим делом у праву, јер се одмах осети промена атмосфере чим ве испусти из руке каква енглеска антологијљ модерних па, узме америчка. Као у каквом узнемирену“ али: пријатну каосу, ту се нижу најсупротнији темпераменти и морали, најконтрадикторнији: схватања, најразноврснији. ентувијавми, И ипак све је то у једном јединству, са: нечим новим у себи, нечим што уноси једну нарочиту есенцијалност у онај пламен што се разбуктао при судару толиких супротних расних инстинката. - Га Хал 05:

1 55 O = 0 та = И; Мо Петровић ~

476.