Nova Evropa
Rhreinje u ushom prostoru. Ме želim ništa, ne сеглет ni za ст. Smirujem se i iz dremovnog polusna prelazim u san, i nibad ne bih znala razlikovati dan od noći Rad noću ne bi ozuanjao pev slepe fice u Prleci.
On je srećan. -
— Takvu fe volim — govori mi. Tako blagu i milu. I sad osećam, da si sva moja. U tvojim očima nema više onoga ponora pred bojim sam prezao. Tvoje su crte harmonične i smirene, i samo još freba da zaigra njima vedri smešah. Ja ga već osećam. UuvuePb sam verovao, da bolest oplemenjuje i odnosi svu grubost. Ti si vazda bila bolesna, i ovo je samo bila najača Phriza. Sad ćeš ozdraviti. Povešću је na jug, i'sunce će nahuhati rumen na fvoje obraze i toplina u fuoje modre vene. |
— Ima li onde ljudi?
— Dabome. Mnogo srećnih ljudi, hao i ovde.
— ЕР islo su ovaPho srećni, Rhao ovi ovde?
— Pa da. Ljudi su svugde na isti način srećni. Imaju dom suvoj, ženu, decu, dužnosti...
— A žene? Jesu li i one srećne?'
— Žene su vazda srećne had su im muževi srećni. Ali gledaj! Nije dobro da naprežeš mozah. U fvoj se smireni pogled uvubla sad jedna zraba... Jedna čudna zraha... Što je fo odjednom u fvome pogledu? Zafuvori oči. Daj, zatvori oči. Taho je strašno. Hoćeš li mi reći, što je fo u fvom pogledu?
— Umorna sam.
— Мазот glavu fu na moje grudi i odmori se. Je li baho je fo lepo? | у — АП fi nisi vazda ovde, a gde da se odmorim onda Кад febe nema?! Ti imaš faho malo vremena za mene. Šfo da radim onda? A ja sam sada vazda umorna. 1 strava me hvata pred nečim. Je li... može li čoveb laho oslopiti? Onaho bez ičeg daljeg? Kod nas je sada vazda polutama u sobi. Je li to zbog Тода, Хо зат ja bolesna? I svi Sšovorife nebaho u po glasa, i hodate po prstima. To je zbog moje bolesti — jeli? Samo ona slepa fica ne shvaća. Ona peva iz svega glasa čilave noći. Zar ne, fo je zaista tako? To nije samo san? Zašto. ona peva čitave noći?
— Аво fe smela ja ću je ubloniH? Samo reci. Sve što fe smeta. sve ćemo mahPnuti.
— 1 ove magle što se valjaju pred mojom svešću?
— One će same nestati, had posve ozdraviš. A ti možeš da ih Tazgoniš. Ja ću fe naučiti. Misli na nas. Na mene, Чеси пази, Риси. Sačini od toga jedno bolo i pazi da ne izadješ iz njega. Taj je brag ftaho lep i folibo ima o njemu da se misli. Vidiš ja, dob nisam uz vas, vazda mislim babo je lepo vama u, vašem holu, i bako bih i ja voleo da se uhvatim s vama za rube i nibada ne izlazim iz njego.
— Pa bo te sili da izadješ?
— Ko? Zuanje. Dužnosti. Zar bi vama moglo biti fabo lepo u holu, da ja nemam dužnosti? i
— A aho nama nije lepo?
20