Nova Evropa

— Ti si me uplašila! Ti ne veruješ u ove svoje reči. Bolest govori iz febe! Gde da nam bude lepše nego u tom holu? Zatvori oči. Tvoj je pogled stran i strašan. Zatvori oči. Tabo. Slušaj, što ću da ti pričam. Ja ne mogu biti vazda uz vas, jer me žiuot i dužnosti odvode van. Ali evo habo je lako to postići, da ja iaho telom drugde budem gazda vaš i vi vazda i posuvema moji. Sve šfo ćeš radili, sue što ćeš misliti i želeti broz ceo dugi dan, i suve vreme dok budem ja daleho, fi ćeš upamtiti i ispričati mi had se vratim. A ja ću onda živeti fvoj život, i tvoja će duša osuanuti predamnom prozirna i jasna. Upiću u sebe miris tvoje čitave duše, i neću više nihada morati prezati pred nepoznatim što me bije iz fvoga pogleda. Znaću fe svu. Bićeš moja зра. 508...

Magle se valjaju, Polo se vrti sve brže i brže. Ja gubim dah i jonem, fonem, fonem. A slepa tica peva; grudi će да тазрте. Јаој! Je li to smrt? Ili, sreća? .. Olarife onu bhaplju krvi s njenoga kljuna. Zavežite mi oči. Zatvorife prozore i vrata. Pogasite svefla. Zvezde padaju. Zvezde padaju...

=

Na mojim je očima zeleni zavoj. Tako se branim od zvezda РВоје padaju, i od magle Боја ruši moju svest. Hoću da honcentrišem svoje misli i ponavljam besprehida : Ti... deca... huća... bolo... sreća ____А onda se uhvatim, da su mi misli pobegle iz kola, da su изпг mehaničbi izgovarale samo reči. Mučim se da ih vratim, da ih 5риpim, i strah me hvata had se setim, da će doći on i pitati me za njih.

A on dolazi. Uzimlje moje rube. Gleda mi u oči. Ja razumem njegov pogled pun očebivanja. Telom mi prolazi jeza i shupivši svu snagu odgovaram: i :

__ Ti... deca PHačal.,.. POlIov...j SrOĆa);,.

— Da, da! Ali što? Pričaj mi opširnije. Taho me dugo nije bilo uzale. Što si mislila čitavo to vreme? ;

— Ne znam. |D

Njegovi prsti hlade: :

— Kako da ne znaš! Nešto si mislila. Ta nisi teb drvo. Gledaj, u ovim modrim venama feče Frv. Pod ovim čelom ne može da bude praznina. Seti se. Ja ća fi pomoći. Kaži, što si radila kad sam otišao? Gde si sedela? U šfo si gledala? Taho ćeš se Таб! је гени.

— Ležala sam sa zavojem na očima. — odgovaram ja zureći u svoje nobte, boji su s mube pomodrili. Moje su se misli povratile, ali one bejahu fabo daleho od odmerenoga mi kruga, da moram da ih hrijem, hao neposlušno dete nevaljao čin. Zašto ne smem da mu rehnem? Čega se više bojim? Toga, što bi moje misli njega bolele, ili što bi mi ih on razbio?

Ja ćutim.

On bledi. Ruhe ти Мопи.

— Gofov sam da razmrsham glavu o fvuoju šutnju. Ludilo ili spasenje moje u tvojoj je ruci. Reci, jesi li bezdan, hbojemu ne mogu sagledati dna, ili si praznina? Jedno ili drugo. Sredine nema. Sve sam oko sebe podložio svome umu, samo fi me još mučiš beshrajno. Reci mi da

21