Nova Evropa

загледати у овај проблем са, опћега, становишта женске слободе, која, би њој донијела потпуну равноправност са мушкарцем, пред заROBOM и пред животом. Основа. овога, стајалишта, је жена као човјек, а еволуција њезина, живота, посматра, се у прогресивно-емпиричком развоју цијелог човјечанства.

Окидање покривача је без важности, него скидање окова, са "женског физичког и психичког живота, то је први увјет њезине слободе. Жена. мора почети неовисно живјети. Њезино питање треба, ставити ван догматичког и секташког полуисламизма, који у жени не види човјека него некакво полутанско, инферијорно биће; вјера, ће у муслиманској жени задобити шире димензије и дубље појимање изван граница. традицијонализма, јер ислам је у свом елементу сопијална, недогматичка, наука, више људског мање трансцеденталног карактера.

Противници феминизма траже оправдање свога назирања, у тобожњој женској душевној и тјелесној инферијорности. Они траже у том погледу једнакост: да жена мора имати организам, дух и енергију у потпуној идентичности са мушкарцем, па тек онда да њезина, слобода, нађе своје оправдање. То је апсурд, јер стварно, у природи нема. инферијорности, Ове ствари имају своје прирођено савршенство. Варијанте су у комбинацијама, појмова, које стварају више типове. Комбинације су разноврсне и безбројне. Човјек се састоји од мушке и женске компоненте, које му дају хомогеност и цјелину. Мушкарац и жена, не могу бити апсолутно идентични, јер би тиме била искључена могућност компоненте, могућност вишега типа; али њихова. разлика, не бива у мањкавости једне и у надмоћности друге стране, нето у њиховој посебној природи. Мушка, је натура спиритуалнија, женска сензибилнија; спиритуализам је ексцентричан, а сензибилизам концентричан, први је продукт духа други срца. Дух тежи за идеалним добрима, срце за реалним. Мушкарац упире поглед из себе у простор, а жена, у себе, у човјека. Мјерило њихових вредности лежи у култури. Култура је двојака : мушка и женска. Прва, се је развила, изван човјека, у простору, а друга. има свој зачетак у човјеку. Женска култура не излази из човјека, она се развија у њему формирајући његов унутарњи живот. Она му даје смисао за етичке и моралне вриједности, и управља, његовим духом у правцу човјечанскот савршенства, које је позитивније и реалније од савршенства изван човјека. Укратко, женска, је култура дубља, док је мушка опсежнија.

Савремена је култура апсолутно мушка, јер је жена била искључена у стварању њезиних вриједности. Она се бави нскључиво материјом, самог човјека је готово искључила. То је у ствари декаданса, застој еволуције на мртвој тачци материјалне културе. Култура је почела, нетативно дјеловати. Одатле реакције према њој. Из тога, се је развила доктрина повраћања кик и и примитив-

номе животу, јер цивилизација детене ег човјека Материјална култура, је створила или донијела, са, бабом вкежол -роституцију "н пролетаријат. Дегенерација, иде у темеље; Је трдаји за живо-