Nova Evropa

пруге осталих жељезничких дирекдија знатно пасивне. Бољи материјални успех западних пруга објашњен је већим прометом, јер је познато да, са интенвивношћу саобраћаја расте и његова рентабилност. Узевши све наше државне жељезнице као једну целину, дефицит износи, према цифрама прорачуна, на 7 милијона, динара. Ситуација стварна је ипак сасвим друга. Додуше, међу предвиђеним расходима има и неких који спадају у инвестиције, па би их требало одбити од редовних издатака; али жељезнице су установа у којој су инвестиције редовна потреба, па приходи имају да донесу покриће и за, овакове издатке. Стога, држимо да, су ти расходи сасвим на месту. Него многих других издатака не налазимо специјално заступљених премда тангирају жељезницу. Тако, например, мировине за пензијониране жељезничке чиновнике и слузкбенике нису наведене као расходи, а оне се морају исплаћивати из прихода жељезница. Знамо, да за саму Хрватску те пензије износе преко 10 милијона динара, а где су остале покрајине. Али хајдмо даље. Ако код жељезница нећемо да примењујемо камералистичко књиговодство него се послужимо трговачким, онда би ситуација била, још гора. Код камералистике, наиме, не води се рачун губитка и добитка нити рачун билансе, па према томе не налазимо никаквих одбитака. на истрошење пруге и вознога парка. Узевши данашњу ситуацију, јасно је да би на такове одбитке, када, би их се књиговодствено провело, отпали веома велики износи. Ми смо мишљења, да приходи жељезница свакако треба да буду тако велики да покривају сва, истрошења саме пруте и вознога парка. Тек кад бисмо све те износе, у њиховој приближној висини одбили, могли бисмо да повучемо коначне закључке и да утврдимо дали су жељезнице активне или пасивне, Али и тиме још није све речено. Жељевнице, скупа са прометним средствима, репрезентују данас вредност од десетака милијарда динара. Да их, рецимо, држава прода, добила би за њих један огроман износ, тако да би могла платити своје дугове и тако се решити плаћања камата. Према томе, да дођемо до закључнога рачуна дали су жељезнице пасивне · или активне, морамо рачунати н становити износ као камату на уложену главницу, или на приближну вредност жељезница скупа са прометним материјалом. Кад бисмо ми на овај начин наше жељезнице подвргли једном темељитом испиту, брво бисмо видели, да су оне увелике пасивне, и да су велики баласт на државноме прорачуну. Дали ће међутим и овај у прорачуну предвиђени приход од жељезница, унићи, не можемо рећи, јер код нас није обичај да се објављују месечни приходи од жељезница. Једино сарајевска дирекција, јавља, да је за 6 месеци (1. УТ—80. ХЛ) прошле године примила 185 милијона круна, што би одговарало годишње 330 милијона (тојест око 30 милијона више него што је предвиђено). Приходи ће, уосталом, зависити највише о величини промета, а промет о довољној количини угљена, и о систематскоме раду да се жељезнице једнога дана доведу у ред. Ми смо зато мишљења, да треба прво уредити и поправити постојеће пруге, па тек онда мислити на градњу нових и специјално стратегијских пруга.

122