Nova Evropa

ће много зависити од тога, дали ће стално бити довољно монополоких творевина на располагању, јер се, специјално по пречанским крајевима, веома често догађало да. се овај или онај монополни артикал није могао добити.

Монопола имадемо две врсте: монопол на производњу и монопол на продају. Код дувана држава, задржава монопол на пронаводњу, тако да је једино она власна да производи дуванске творевине. Код петролеума монопол је с почетка био чисто трговачки, тојест држава, је држала монопол само на'продају. Али будући да после рата монополска управа није била у стању да земљу снабде потребном количином петролеума, дозволила је држава и другима. да се, уз наплату монополске таксе, баве трговином петролеума. Тако је овај монопол изгубио карактер монопола, и постао један артикал подложан трошарини, као шећер, кава, или слично. И код монопола петролеума ми имамо неку мешовиту производњу: мог ополска управа купује и продаје сама петролеум, а ипак дозвољава тртовцима да га, уз наплату таксе, и сами увозе и растурују. Тиме настаје извесна конкуренца, између државе и привредника, при којој би морала монополна управа далеко боље да пролази будући да она не треба, да плаћа монополну таксу. Какав је, међутим, у ствари резултат те конкуренцијег У прорачуну 1920-21 предвиђен је био нето приход од монопола петролеума у износу од 70 милијона, док је уистину профит износио само дваипол милијона динара! Треба, ли бољег доказа, да држава није способна, ни за. какву самосталну привредну акцију: Да се држава уопће није бавила трговином петролеума, већ да је само убирала монополску таксу код увоза петролеума, приход би био знатно већи, и без икаква. ризика. Имајући то у виду, ми смо скептични и према у овом прорачуну предвиђеном приходу на. монополу петролеума у износу од 58 милијона, динара.

Коначно, ево нас и до најважнијега. дела свакога, прорачуна, до пореза, % притода од разниг прирева. По сумарноме прегледу, придоданом финансијалноме закону, предвиђен је као примитак на поревима износ од 1806 милијона динара. Ми одмах тврдимо, да тај износ никако не може одговарати стварности, и да се овде ради O једноме оптимизму који на наше финансије гледа кроз далеко ружичастије наочари него што оне то заслужују. Ако анализирамо торњи износ, наилазимо на приходе који никако и не спадају у порезе. Под поревом у правом смислу разумевају се једино непосредни порези. Прво, дакле, одбијамо износ од 1082 милијона динара, који отпада на монополске приходе, будући да се монополи никако не могу уносити међу порезе на имовину или на доходарину (специјално код нас где имамо бруто-прорачуне, у којима се не налази кекаван. чист приход од монопола, већ је ту урачуната и куповина сировина те трошак око фабрикације). Од преосталога износа, имају

даље да се одбију 158 милијона као приходи од такса, јер ни ови, у великој већини, не спадају међу порезе већ у равним пристојбама, уз молбе и жалбе. Једина, такса што припада међу порезе била би такса, за наследство, но ова је; не знамо по којем критерију, ко од нас