Nova Evropa

наши путеви исправни. Ми нисмо одвише пуни себе, да одигравамо нојеву улогу, нити смо се “затворили између четири зида и побегли од живота: видимо све, и чујемо све. И кад неко види у свему почетак конца, и кад неко у пози бунтовног Де Валере грми о хрватској суверености или у циљу јачања, српства настоји да, и задње подворничко место покрије верним српским елементом: ми у свим тим жељицама не можемо а да не запазимо било коју маскирану пакост било неживотно ишчахуривање једног лажног патријотизма, частољубље и властољубље, које, немоћно да, себи нађе места у овој нашој отаџбини, истурава само себе непрестано се надувавајући док одједном не прене. А тада Тада, ће требати једино још кућу дезинфиковати. -

II

УУ овом мучном умирању надијоналног српства, и хрватства, жао нам је само оних који су се дали уверити, да се ради о неком »хрвалском питању« или о српско-хрватском спору. Не, тог спора није било и не може бити. Народна, интегралност не позна такав дуализам, па по томе у њој се није никада могао изродити овакав сукоб. То је крива, етикета за један други спор: борба двеју кулљ тура, или — како је господин Др. Трумбић заоденуто рекао: »едукадија«. Југословенски се народ није развијао под истим културним, социјалним, верским, и етнографским приликама. Ово се је искористило, и искоришћује се још једнако, и то на. један себичан, и демагошки начин.

Стапање делова, народа у једно, морало је донети са собом и појављивање на свим местима, на целокупној територији, свих делимичних особитости у мишлењу, у опхођењу и управљању земљом. Олабе се стране увек јаче испољују и више падају у очи него добре. Стотине и стотине овакових слабости и недостатака, појавили су се и појављују се. Они се виде у опхођењу, у администрацији, у војсци, а. особито у начину непоштивања, неразумевања, и изигравања, постојећих закона и норма. То је често морало довести до закључка: да се настоји завести један некултуран режим, у којему кормилари искоришћују државу само и једино у своје личне сврхе, и да им је до граница, тих интереса и држава, вредна. Поједини факти не занимају нас: За нас је важно њихово настојање у скупности, и из њега, стварамо закључак. |

Ови и овакови примери дали су оружје у руке неким демагозима, да из њих створе српско-хрватски спор. Немоћни да. стварају, неспособни да, руководе, омогућише они да се типичан пример управљања једне мале балканске државе примени с истим методама на територију данашње наше отаџбине. — У чему је дакле спор“ Ево га. Ми га јасно видимо у свим његовим нијансама. |

Орбија, заплетена, у непрестане ратове, или у приправе за, ослободилачке војне, није имала времена да уреди своју управну власт. Она, је имала један град, једно око на Европу, једну главу, и један храм: — звао се Београд. Изван тога је једно пространо добро уре-

194